А Господару није до смеха
Овако, овако! (поскочица).
1.
Чардак и на небу и на земљи, и лево и десно, и ту и тамо… На врх чардака, испод четири иконе, на две фотеље, хоклици и шамлици, седи Господар и стари. Не спава, не једе, не пије, не пуши, не јури сојке – само стари. И мисли на народ…
Око чардака – бескрајно поље брига. Народ се размилео по пољу, бере бригу. Уплашен и од овна и од свега, бере бригу и чува за недајбоже.
Господар смислио, излази пред народ видно остарио: „Народе мој, не бери бригу, ја сам ту!“
Народ кличе, Господар се хвата за стомак од смеха…
2.
У чардаку и на небу и на земљи, и лево и десно, и ту и тамо код врата, у великом стилском акваријуму, плива Шапић. Само маше ручицама – плива и прсно и полеђушке, и гузно и потрбушке, а мало се и брчка. С њим у друштву и остале златне рибице: праћакају се Кркобабићи, скоро сви, врлудају Карићи, и Драшковићи, и Расим, и онај округли руски сомић Поповић… Пастори непливачи па им дали шлауфе. Одавно ту око хранилице пливуцкају и Шешељи ама онај старији буцов алав па задремао, једва га мередовом односе до оне ружичасте баре.
А око акваријума се отегао ред… Цела једна Академија младих лидера, барем двадесетак опозициони странака, партија, покрета и удружења чека да се бућне и допраћака до оне хранилице…
С бућкалом у руци, Господар се заценио од смеха…
3.
Поред чардака и на небу и на земљи, и лево и десно, и ту и тамо у башти, спрема се за бехар и стари засад. Али, овог пролећа, без фикуса – Брнаба премештена на чардак. У најлепшу саксију. Небојшу још не плеве, ни Зорану.
У суседној рондели жути расад се баш лепо примио: Чомићка напупила, Триванка, Мали и Весић у бехару већ одавно, нови засад проклијао, чека заливање.
А ту су и пајаци, кловнови, жонглери, арлекини, шерети, обешењаци, спадала и остали циркузанти – сви они би да засмеју Господара и заслуже милост. Дачић пева, Вулин прави керефеке, Жекс и Марић звоне звонца, Додик заноси…
А Господару није до смеха – дошло време да он засмеје свог Господара
Владимир Јокић, Данас
