Бата Сантос “витез од Чарапаније првог реда”
Истраживачки центар Крик објавио је да је у једном од разговора које је прислушкивала полиција члан криминалне групе Крушевљанина Зорана Јотића Јотке изјавио да Јотић нема разлога да се плаши јер је “Гашић код њега на казану”, што је жаргонски израз за некога ко се налази на нечијем платном списку. Шеф БИА је одбио да одговори на питање новинара да ли је и у каквом односу са овим крушевачким мафијашем. Но, ово није први пут да се Гашићево име налази поред Јоткиног. Наводно је деведесетих Јоткина екипа покушала да рекетира Гашића. Да ли овај није хтео да плати рекет или није платио довољно, тек подметнут је пожар испод његовог џипа. Гашић је пред Специјалним судом за организовани криминал саслушан због инцидента, али је тада изјавио да не зна за постојање “чувене” Јоткине криминалне групе. Није препознао ни онога ко је оптужен за паљење аутомобила
Братислав Гашић, међу пријатељима знан као Бата Сантос, дуго је година био добрано заступљен у оно мало наших независних медија: што због афера које су пратиле његово градоначелниковање Крушевцом и министровање војском, што због мале породичне медијске империје која успешно усисава новац пореских обвезника и захваљујући њему опстаје и развија се, што због проблематичног образовног профила и сумњиве дипломе, а нешто и због трагикомичног појављивања његовог ктиторског лика на црквеној фресци и “сакралним” сликама.
Овај “витез од Чарапаније првог реда” (титула коју су му 2015. године за “шарм и харизму” доделиле страначке колеге из Крушевца) потом је – по принудном одласку са чела Министарства одбране, па и по избору за шефа БИА – медијски скрајнут. Познаваоци Гашићевог лика и дела кажу – неправедно и погрешно, јер је у питању човек који заузима изузетно важно место у Вучићевој хијерархији. Тврде да је особа од великог председниковог поверења, круцијални оперативац задужен за “послове посебне врсте” и да му због тога одговарају мрак и тишина. Према њима, Гашића краси бескрајна оданост вођи и странци, а задужен је и за прикупљање средстава за рад странке и разне “манипулативне трошкове”, али и за “обраду” политичких противника. Посебно је битан за грађане Расинског округа и околине, јер је – без обзира коју функцију обављао – од 2012. године неприкосновени господар овог дела Србије. А од доласка Српске напредне странке на власт, он је био – подсетимо – градоначелник Крушевца (2012–2014) и министар одбране (2014–2016), а у мају 2017. постављен је за директора Безбедносно-информативне агенције (БИА) упркос аферама и противљењу критичке јавности.
Гашић је, подсетимо, претходне, 2016. године изгубио министарски положај због простачке, сексистичке поруке упућене новинарки Б92 Златији Лабовић у Трстенику, граду чији је почасни грађанин постао четири године касније. Сви се сећају да је Гашић “мангупски” лупио да воли новинарке које “лако клекну”, што је изазвало протесте невладиних организација и новинарских и медијских удружења. Неки су се понадали да је то и крај његове политичке каријере, бар на високим положајима, али га је Вучић врло брзо, а у инат свима, рехабилитовао. Не би се он одрекао Батиних услуга ни по коју цену. Позната је председникова изјава да је Гашић “издржао годину и по без функције” и да је време да се активира.
Познаваоци прилика тврде да унутар БИА постоје многе струје, међу професионалцима, који су изузетно незадовољни начином на који Гашић води ову институцију. Замерају му некомпетентност, и то што је од ње направио партијску испоставу, али и бројне сумњиве послове у које је упетљана његова породица. Отпори, међутим, с временом посустају, старије генерације одлазе у пензију, а млађе које пристижу углавном су проверени напредњачки кадрови. С обзиром да је БИА потпуно затворена институција, јавност неће скоро сазнати које све “менаџерске квалитете” Гашић показује на њеном челу.
Поједини извори тврде да су Гашић и његов брат Бобан пре доласка СНС-а на власт, у једном дужем периоду, били у изузетно тешкој ситуацији, бизниси су им се изјаловили, дуговали су и богу и народу. Ни сами нису могли да похватају ко су им све повериоци. И онда су одлучили да све ставе на једну карту, на Српску напредну странку, односно Александра Вучића. Гласине које круже кажу да је од извесних расинских кругова повезаних са Звонком Веселиновићем, Гашић узајмио 50 хиљада евра и однео Вучићу, што је била донација којом се лансирао на високо место у Српској напредној странци. У међувремену су двојица “лидера” из ових кругова – ликвидирани. Углавном, Гашићево улагање у политику се вишеструко исплатило, и сада његова породица не може да похвата шта све – директно или посредно – поседује, било да су у питању фирме и бизниси, било да су у питању покретна и непокретна добра. Вучић наводно изузетно цени Гашића због његове хиперактивности, коју му ни политички противници не могу оспорити, али и као човека који зна да чува тајне. Са друге стране, Гашић је бескрајно захвалан и одан.
ПРЕ СНС–а
Рођен 1967. године, Братислав Гашић се као дете са породицом доселио у крушевачку Обилићеву улицу почетком седамдесетих, из села Дедина. Има брата Бобана, са којим је веома близак и који му је свакако најважнији пословни партнер. Наводно је веза међу њима слична односу Александра и Андреја Вучића, или Мила и Аца Ђукановића. Комшије из Обилићеве ће рећи да је породица Гашић по досељењу била затворена, те да су браћа избегавала да се друже са другом децом из улице; комшије су у том тешком периоду здушно помагале Батином оцу Радету.
Данас се породица Гашић изразито поноси вековним српством и православљем. Сетимо се да су садашњи шеф БИА и његов брат ктитори цркве која је пре неколико година изграђена у Крушевцу, на Багдали. Њих двојица се налазе и на фресци унутар здања, приказани како испоручују макету храма Јовану Крститељу, којем је објекат и посвећен. Гашић је у медијима коментарисао фреску рекавши да он никада није тражио да се нађе на зиду, али да је то “вековни обичај” у Срба. Своју оданост хришћанству показивао је и као министар одбране, делећи војницима и официрима молитвенике и Нови завет.
Не може се рећи да је Гашић био добар ученик, да је био некакав вундеркинд. Напротив, учење му није нешто ишло од руке, једва се провлачио кроз школу. После два разреда усмереног образовања уписује се у Образовни центар “Боса Цветић”. У јавности постоје бар две верзије о томе шта се затим дешавало. Једни тврде да је у “Боси Цветић” завршио још један разред и постао занатлија, керамичар, како гласи и његов надимак на који често може да се наиђе на друштвеним мрежама. Потом је, кажу, завршио четврти разред у Образовном центру “Вељко Влаховић”, некадашњој Техничкој школи, а садашњој Првој техничкој школи. Други, опет, веле да је Гашић завршио сва четири разреда у “Боси Цветић”, поставши 1986. године “техничар за високоградњу, струке грађевинске”.
У оба случаја, није тачна тврдња која се налази у његовој званичној биографији, а која гласи да је шеф БИА завршио крушевачку гимназију. Постоје и контроверзе око Гашићеве факултетске дипломе. Као присталица целоживотног учења, Гашић је Економски факултет у Нишу уписао 2000. године, а дипломирао је – како каже – 2003. године. У јавности се ова диплома доводила у питање, а још увек није разјашњено да ли је она у потпуности регуларна. Гашић ће оспоравати и информацију која се појављивала у појединим медијима да је као младац радио у крушевачком Трајалу као керамичар. Каже, био је баштован, и то кратко. Оспораваће и да је био члан Српске радикалне странке, што је својевремено тврдио локални лидер радикала Момчило Дувњак.
Гашић се веома рано оженио и тада је прорадио његов предузетнички дух. Ушао је у бизнис са кафом, због чега је и добио надимак Сантос. Сам је тврдио како је 1994. успевао да заобиђе санкције (читај: шверц) и увози енормне количине кафе у Србију, снабдевајући мање дистрибутере и пржионице. Каже да је цела СРЈ пила његову кафу. Наводно је робу куповао од неког Грка, који се, по наводима Гашићевих комшија, једног дана појавио у Крушевцу, покушавајући да наплати велика дуговања. Не зна се да ли је у томе успео. Гашић је поносан на чињеницу да је по укидању санкција успоставио линк са Бразилом, купујући кафу директно од произвођача и дистрибуирајући је диљем земље. По неким причама, током деведесетих је имао пословне везе и са знаменитим Марком Милошевићем. У једном периоду је био и сувласник Гранд кафе, а касније је бизнис проширио и почео да се бави свим и свачим, од послова обезбеђења и трговином на велико, као и трговином пићима и моторним возилима.
МЕДИЈСКИ БИЗНИС
Средином 2005. године Гашић улази у бизнис са медијима, схватајући да се у њима крије велика моћ, која му може помоћи и у изградњи политичке каријере и утицаја, али и у упошљавању породице. Наводно је позајмио 100.000 евра и купио крушевачку телевизију Плус. Касније је причао да је у њу потом уложио још 700.000 евра. А 2014. године, када постаје министар одбране, управљачка права над фирмом Сацо (издавач овог медија) преноси на Дејана Миладиновића, који је раније био шеф асоцијације Локал прес. Савет за борбу против корупције својевремено се бавио овом телевизијом и указао да је, док је фирма Сацо била у блокади, пословање обављано преко АДД продукције, која је у власништву Гашићеве супруге Ирене. Агенција за борбу против корупције је 2015. године закључила да је министар одбране Братислав Гашић био у сукобу интереса када је као градоначелник Крушевца потписивао уговоре о пословима који се финансирају из градског буџета са фирмама које су у власништву чланова његове породице, између осталог и са компанијом своје супруге. Санкције су, наравно, биле никакве.
Породица Гашић поседује и нишку телевизију Зона плус, као и – додуше, неформално – део Нишке телевизије, коју дели са локалним медијским магнатом Видосавом Витком Радомировићем. Но, неки тврде да је Гашићев медијски портфолио много шири и да заправо он стоји иза бизнисмена Радојице Милосављевића, који се пре неколико година појавио као непозната и неочекивана сила и покуповао гомилу медија по целој Србији. Шеф БИА то демантује. Међутим, чињеница је да су он и Радојица блиски пријатељи, које веже и порекло. Наиме, и Милосављевић је, као и породица Гашић, из села Дедина. Милосављевић је делио школску клупу са Гашићевом мајком.
Према подацима Центра за одрживе заједнице, и Гашићеви и Милосављевићеви медији добијају озбиљна средства путем конкурсног суфинансирања медија од државе и локалних самоуправа. Од 2015. године до данас медији породице Гашић (Зона плус и Плус) добили су на овај начин безмало 900.000 евра, а истраживачи тек треба да нам кажу колико новца ови медији добијају по другим основама од државе и буџетских корисника.
ОД ХЕЛИКОПТЕРА ДО ЈУТКЕ
О Бати Гашићу би се могао написати роман – он је свакако један од кључних симбола напредњачке власти коју красе бахатост, бројне афере, злоупотреба власти и институција, контрола медија и (не)сумњиви послови који воде енормном богаћењу. Политички противници веле да је Гашић својевремено купио викендицу од генерала Небојше Павковића подно планине Јастребац, и да је потом на том месту изградио невероватан, набуџен комплекс који подсећа на здања јужноамеричких латифундиста, све са обезбеђењем и осталом менажеријом. Кажу да председници свих општина округа, а и шире, долазе код Гашића на поклоњење, да поднесу извештаје и добију инструкције, и да се ниједан озбиљан бизнис у овом крају не може обавити без његовог знања, његове контроле или његовог учешћа.
Гашићево име се спомиње и у афери “Јовањица”, а поједини истраживачки центри су га доводили у везу и са дивљом градњом на Копаонику. Опозиционари Бату Гашића називају “каубојем” који је, са својом породицом, приватизовао све што се приватизовати могло у крушевачкој регији. Наводе, рецимо, да је породица Гашић закупила на 99 година јавни градски парк у Крушевцу и луксузни ресторан у њему. Истичу да је посебно важан посао фамилије Гашић активно суделовање у гасификацији Крушевца и Трстеника, што је бизнис вредан више десетина милиона евра. Наводно је инспирацију да се бави и гасификацијом добио у оном периоду док је био председник Управног одбора Србијагаса.
Текст не можемо наравно завршити а да не споменемо две велике афере које су узнемиравале јавност у оном периоду док је Гашић владао Војском Србије. Прва је, дакако, афера “Хеликоптер”. Сви се сећају трагичног догађаја из марта 2015. године, када је седморо људи изгубило живот приликом пада војног хеликоптера надомак Сурчина. Хеликоптер је ангажован у акцији спасавања бебе из возила које због одрона на путу код Новог Пазара није могло да се пробије до болнице. Спекулисало се да се трагедија десила јер су министри Гашић и Лончар желели да од ове акције направе себи политичку промоцију, због чега је летелица по магли преусмерена на други аеродром, што је био веома ризичан потез. Сумње је подгревала чињеница да су неки медији те ноћи пренели информацију да је хеликоптер безбедно слетео и да је бебу дочекао министар здравља Златибор Лончар, а да је све организовао министар одбране. За ту трагедију до данас нико није одговарао.
Претходно се десио инцидент на Паради поноса 2014. године. Тада је дошло до сукоба између припадника Жандармерије и два припадника војне формације Кобре, који су обезбеђивали брата тадашњег премијера Србије Александра Вучића, Андреја. Заштитник грађана Саша Јанковић тражио је тада разрешење министра Гашића због тога што војска обезбеђује цивиле, али га Вучић “није дао”. Министар је објашњавао да је то заправо било обезбеђење премијера Вучића које је са његовим братом Андрејем пошло до куће њихових родитеља на ручак. И то “не као обезбеђење, него као пратња”, шта год то значило.
Ових дана је Гашићево име на велика врата поново закорачило у део медија. Истраживачки центар Крик објавио је, наиме, да је у једном од разговора које је прислушкивала полиција члан криминалне групе Крушевљанина Зорана Јотића Јотке изјавио да Јотић нема разлога да се плаши јер је “Гашић код њега на казану”, што је жаргонски израз за некога ко се налази на нечијем платном списку. Шеф БИА је одбио да одговори на питање новинара да ли је и у каквом односу са чувеним крушевачким мафијашем. Но, ово није први пут да се Гашићево име налази поред Јоткиног. Наводно је деведесетих Јоткина екипа покушала да рекетира Гашића. Да ли овај није хтео да плати рекет или није платио довољно, тек подметнут је пожар испод његовог џипа. Гашић је пред Специјалним судом за организовани криминал саслушан због инцидента, али је тада изјавио да не зна за постојање “чувене” Јоткине криминалне групе. Није препознао ни онога ко је оптужен за паљење аутомобила. Неки веле да је заправо већ тада Гашић демонстрирао да је човек који зна како ствари стоје с оне стране закона, односно да је човек који уме да чува тајне.
