Милован Бркић
На ТВ Прва је 20. октобра Александар Вучић имао своје 8.764. историјско обраћање нацији.Водитељка га није ништа питала, а да то раније њен саговорник није одобрио.
А могла је да му честита годишњицу његовог Закона о информисању, познатијег као Вучићев закон, који је он објашњавао у Народној скупштини Србије, која га је усвојила 20. октобра 1998. године. Био је то најтежи законски удар на слободу јавне речи у том веку.
Тадашњи министар информисања Вучић је објаснио да Србија може да победи НАТО алијансу, али се мора сурово казнити сваки онај ко прича другачије од званичне политике и шири дефетизам.
И било је тако.
Сваки грађанин, који се ”осећао повређеним” неким текстовима у независним медијима, могао је да поднесе пријаву судији за прекршаје, који је у наредна два дана морао да донесе пресуду, а у наредна два дана и да је изврши, не чекајући правноснажност.
Подсећамо да су само једном пресудом судије за прекршаје и изреченом казном гашени медији, попут Дневног Телеграфа, Европљанина… а осталима су то биле поруке да ћуте.
Сумануте министрове замисли и пресуде спроводио је његов заменик Миљкан Карличић, чија супруга је данас агресивни директор Неуропсихијатријске болнице Лаза К. Лазаревић у Београду. Није случајно што је њу поставио на ту функцију, јер у овој установи би било место и за његово лечење и његових кумова и чланова картела. Ко зна!
Историјско гостовање 8.764 Александра Вучића било је уприличено поводом извештаја Европске комисије о напретку Србије у преговорима око чланства.
У том извештају констатовано је да у свери медијских слобода нема никаквог напретка! Има назадовања!
Ни после 25 година од његовог злогласног закона, садашњи српски диктатор не воли да му се противуречи. Сви медији су под његовом контролом Велика пропаганда лажи, коју чине медији, којима се не зна власник, ко плаћа њихово штампање, проглашава га херојем, светским лидером, човеком коме се цео свет диви, кога су по рамену до скора тапшали сви светски државници.
Сви злочини овог суманутог човека се оправдавају, или прећуткују. Велика пропаганда лажи нам поручује да ако оде Вучић, ни нас нема. Готови смо.
А да смо држава у којој се слободно износе ставови грађана, новинара, опозиционара, Вучић би у букагијама био одведен у Забелу.
Утире се пут његовом одласку у Пожаревац.
Његов партијски колега и борац Вељко Беливук је на изјашњавању о кривици пред Вишим судом у Београду, описао своју улогу по налогу свог партијског друга Александра Вучића. Сва питања која је он поставио имају смисла и јавни тужилац би, истог часа, кренуо у истрагу. Пита Беливук како је могуће да у кући у Ритопеку, која је била под наџором БИА, ВБА и Управе криминалистичке полиције, постоје снимци о уласку више лица, а да нема ниједан снимак да он из те куће излазе. Како онда сви ти безбедњаци нису ушли у кућу и спречили убиства?
Тужилац би одмах испитао и његове тврдње да је учествовао у рушењу Савамале, разбијању више демонстрација грађана и да је са Вучићем уговарао послове у стану Катарине Шишмановић, која је још жива и здрава?
Вучића опкољавају, он то схвата, али јавност не жели да се суочи са истином.
Његови из картела траже откуп, покушавају да се сакрију.
Жељко Митровић је од Шолака купио Гранд продукцију, јер власник Н1 и Нова С и листова Нова и Данас жели да се ослободи вишка канала, а треба му свеж новац. Митровић је схватио да се на овај начин може откупити.
Ових дана Митровића је напала Телевизија Прва, због трговине са Шолаком, а уплашени наркоман непрестано објашњава на својој телевизији да је то само посао, што би рекли Кумови сарадници, када објашњавају издају – Није ништа лично, то је само посао.
Након Митровићевог сведочења у случају убиства Оливера Ивановића, ухапшен је још један саучесник у Косовској Митровици, који ће сарађивати. Митровић и Драган Ј. Вучићевић су под оптужбом, чека се само дан када ће се све објавити.
Зато Вучић, за сваки случај, најављује оставку и стационирање на сигурно место, Беж’ те ноге, посраћу вас.
Јесен пред нама биће хладна и тешка. За Вучића и његов картел, она ће бити врућа. У јесен је улов највећи, знају ловци.