Безумље украјинске браће

Шта додати у ово ново време. Ново је по невероватној чињеници да је једна велика сила морала после осам година ратних превирања деловати против своје даљње браће и одузети јој оружје које је у тако дугом периоду користила према до јуче сопственим грађанима тероришући и разарајући сопствену земљу за интересе прекоморских центара моћи.

Урушавање принципа силе

Oва велика сила у лицу Руске Федерације улази као балерина у ратни сукоб покушавајући са крајњом пажњом  да обезбеди  што нижи интезитет сукоба избегавајући цивилни сектор у свим сегментима и све то конвенционалним војним средстима најнапредније генерације. Да је то тако, сведоче војне акције у првим сатима ратних операција према ваздухопловним, морнаричким и другим системима који су управо због кориштења најнапредније технологије биле успешне и наравно не само то. Такве операције увек минимизирају могућност већих сукоба у покушају да се обезбеди брзо и успешно деловање и наступање војне силе кад се већ морало деловати уз ограничена разарања. За то време камера снима по цео дан Кијев који сав светли са аутомобилском колоном грађана која се упутила ван  града и питање је – у ком рату је то могуће да таква колона неометано излази из града. Да ли се то питају грађани Украјине? Да ли се питају да ли су запали у тужно и безциљно лутање вођено командама оних  који са словенством и православљем никад нису имали никакве везе?

Дакле искорачило се у ново време у којем се пад и разорење западне цивилизације види тако огољено да ће управо тај процес  довести до оног правог трећег светског рата којег ћемо препознати у употреби нуклеарног оружја и оружја 21. века. То неће спречити ни дипломатска тактичност, ни многобројне жртве које би из таквих околности могле настати. Ништа није одлучило западни фактор у Украјини да не удара у тај страшан бубањ почетка, највећег који следи, светског сукоба. Урушавање једног принципа силе, медијски разврат информационе лажи и цивилизацијски пад услед  потпуног одсуства познања и признања Господњег закона чини урушавање једног света тако драматичним да ће тај пад разорити цео свет. И наравно иза ових првих сукоба и ратних дејстава ићи ће најмучнија медијска канонада на Русију и та машина водиће корак по корак према страшнијем обличју великог рата.

Геополитички потрес

Поремећаји ће се видети свуда, у геополитици, економским акцијама деструкције које запад већ обећава целом свету, енергетским проблемима широм света. Како ће то изгледати  код нас? Ово питање ће, чини ми се, отворити очи многима, јер у немогућој ситуацији најбезличније послушности западу, наша структура власти мораће да покаже зрно интегритета, али где га наћи. Драматична пројекција геополитичког потреса, где ли ће наћи еталон, него ли на нашим просторима. У арчењу свих односа у овом друштву, постављени пред право питање старих геополитичких односа, наш државни инсутиционално разрушен систем допринеће, бојим се, најгорим одлукама и процесима. Није ли се баш зато представник нашег државног апарата разјурио по кнежевинама и краљевинама сигурно не зато да истражи историју тих творевина него због наравно обезбеђивања сопствене материјалне и личне сигурности, посебно се то види у потписивању споразума које изнова потписујемо кад год је потребно имати покривалицу сусретима чија природа нема везе са државотворним односима. Уосталом много тога ће се брзо чути, прво из уста другосрбијанаца, а онда у ово пренапуњено обманама предизборно време и од представника власти. Није потребно препостављати пре времена те ставове јер ће сада и њихове маске пасти и свакако изазавти по целом Балкану нове процесе дезинтеграције.

Да ли можемо претпоставити до куда ће довести непринципјелност државног руководства у атмосфери у којој мешетарење и политичарење више неће бити могуће? Да ли може било која велика сила у овим условима бити подршка нашим народним интересима ако се ми у лицу државног руководства коцкамо или обезвређујемо такву подршку? Заиста шта чинити и како као народ пазити на добар одговор у овом тешком времену? Недвосмислено се морамо окупљати и бранити од суновратних одлука и још горих поступака отпором који је једини преостали облик заштите народног интереса  и не дао нам Господ пад и безумље украјинске браће. Апсолутно је јасно да ће оваква геополитичка изложеност овог простора имати последице и да је народни отпор једино решење овог компликованог ребуса. Тај отпор потребује саборност, саборност која има утемељење у историјском и верском принципу којег ћемо се очигледно морати држати, дакле саборовање и на улици и на трибинама и у молитвама као брана овом злом набујалом времену. Тако ето и пристиже 600. дан окупљања на улици наших грађана испред Скупштине који су на ове многобројне проблеме давно указивали.

„Нека би Господ помогао свој нашој правосланој браћи на путу устрајавања у истини и правди и нека би и нас водио кроз беспућа пада целог једног таштином устројеног поретка.“

Гордана Кангрга-Микулић, мр. Рачунарске Технике и мр. Телекомуникација и Информатике, иницијатор и организатор Сабора Универзитетских Професора у оквиру којег сте сведоци бројних излагања наших цењених професора и доктора наука која се одвијају сваког петка у просторијама Ћирилице.