Бенђо Академија српске игре и културе
Бенђо Академија српске игре и културе је основана на принципу успостављања aмбијента усмереног на заједницу, са циљем да отелотвори и сачува српско наслеђе. Од 2019. године стално доказује своју посвећеност заједници и мултикултуралности кроз бројне наступе на локалним хуманитарним догађајима.
Са седиштем у Мелбурну, ово је група група страствених и посвећених појединаца, који су домаћини догађаја и активности током целе године.
Дечија певачка група Бенђо академије је, на позив Дечијег културног центра Београда, учествовала у Специјалној емисији Свесрпског дечијег сабора 2021, која је премијерно емитована 23. маја на каналу РТС Свет.
– Захваљујући снимку који смо послали, сад имамо позив да, када могућности дозволе, учествујемо на Свесрпском дечјем сабору у Србији – каже за “Вести” Слободан Бенђо, оснивач и уметнички директор Академије.
Према речима нашег саговорника, режисер Горан Ђурић, који спрема докторат на Мелбурнском универзитету, одлично је урадио кратак видео-запис.
– Све се десило спонтано. Нисмо обавестили децу ни родитеље, само смо банули на пробу и урадили снимак. Када се погледа целокупна емисија, види се да је Горан то одлично монтирао и направио сјајан запис о нашој певачкој групи – прича нам Бенђо.
Академија постоји од 2019, и управо наступом у Амбасади Србије, исте године на Сретење, почели су и сценски наступи.
– На позив Аустралијског балета, 26. јуна ћемо наступити у Националном позоришту у Сент Килди. Надамо се да да неће доћи до отказивања концерта због ковид-мера у Мелбурну – истиче Бенђо, уз напомену да је ово за Академију велика част, јер је позив стигао од професионалца који воде балетску школу.
– Академија често наступа и изван српске заједнице, али управо нам је то и циљ, да презентујемо српску културу људима који нису с наших подручја. То је и начин да се интегришемо у ово друштво, да будемо прихваћени, и да људи знају ко смо – наглашава наш саговорник.
Бенђо Академија данас има око 60 чланова. Поред две певачке групе: дечије и омладинске, и три играчка ансамбла: два дечија до седам и до 12 година, и један омладински ту је и оркестар.
У Академији певачке групе води и часове певања играчким ансамблима држи маестро, професор Сања Дрљача, док Слободан заједно са асистенткињом Тамаром Дуловић води фолклорне групе. Кореограф је Македонац, Никола Зацески, који је завршио оперско певање на Универзитету у Скопљу, а играо је у националном ансамблу у Битољу где је радио као кореограф.
Бенђо истиче и два члана оркестра, фрулаша Дамира Стојића и хармоникаша Крстомира Душановића.
Како омладинске групе Академије често наступају на најразличитијим догађајима и мултиетничким фестивалима изузетна пажња се посвећује квалитету рада.
– Када деца стасају за омладинске ансамбле, тада радимо селекцију. Јер, не могу сви да певају, нити да играју. Реч је о нашим репрезентативним ансамблима, где се гледа све, и стас, и глас. Треба бити обазрив како детету саопштити уколико не прође ту селекцију. Али, ако нема слуха, онда то мора јасно да се објасни. Ја то одрадим тако да нема плакања, буде потпуно нормална атмосфера. И родитељима кажемо да је ово академија, да се ради на вишем нивоу и да не могу сви да учествују, али да у Мелбурну има више друштава где могу да оду. Сем тога, родитељи овде и очекују да се ради селекција – објашњава наш саговорник.
У наредном периоду, Бенђо Академија наступиће на седам различитих фестивала у Аустралији. Очекује их путовање за Квинсленд, а надају се да ће ускоро моћи да посете и Нови Зеланд.
– У међувремену вредно радимо. И током изолације смо радили на ношњама, тренутно нам четири кројачнице у Србији, Републици Српској и Црној Гори раде ношње. Уједно смо завршили и нови сајт, тако да нови чланови могу и онлине да се пријаве – каже Слободан Бенђо.
Како каже њен оснивач Слободан, локација Академије у Јаравелију омогућава деци из свих крајева Мелбурна да дођу два пута недељно, средом и петком, и могу сваког тромесечја да почну са пробама. Пробе су озбиљне и трају три сата. Први сат је певање, а затим уследи два сата играња за фолклорне групе.
– Али, то се онда и осети на сцени кад, на пример запевамо у три гласа или заиграмо – весело ће Слободан.
– Деца у дијаспори су углавном у фолклору, ретко има певачких група. Тако да се деси да и по 15 година играју фолклор, а не знају српски. Код нас то није случај. Сања Дрљача је велики педагог и наша деца од малена уче да изговарају компликоване речи, тако да касније немају проблем са дикцијом нити граматиком. Не може да се осети да су рођени овде, јер правилно говоре. Мало дете од пет година, на пример, зна да отпева 30 песама – објашњава Слободан, иначе психолог и додаје да деца најбоље да уче српски управо кроз игру, песму и шалу.
