Бесни рат у Београду

О ономе што се управо догађа на београдском асфалту расписао се и угледни The Economist али и наше комшије из Јутарњег.хр

Док је Глеб Пушев, уметник који је побегао из Русије како би избегао мобилизацију, довршавао проукрајински мурал у Београду, три су се мушкарца бунила против његовог цртежа. Мурал, чије је осликавање трајало четири дана и на којем је приказана украјинска песникиња, касније је оштећен. Уз пријатеље који су стражарили, Пушев је мурал поновно префарбао.
Обновљени мурал убрзо је био прекривен проруским сликама. Он га је поновно обојио под полицијском заштитом и обложио плексигласом. Заштита је потом разбијена, а зид префарбан. Пушев сада умјесто тога штампа налепнице: “Ако их нетко отргне, то је мање емоционално болно”.
У току је ‘рат графитима‘, каже Пјотр Никитин, руски анти-Кремаљски активиста у Београду. Насупрот школе у којој је у пуцњави 3. маја погинуло 10 особа, мурал Владимира Путина више је пута пресликаван како би се подржала Украјина (понекад мењањем црвене боје на руској застави у плаво). Мурал у част Ратка Младића, често се уништава па потом обнавља.
‘Држави су корисни, шаље поруку‘
Страсти су узавреле. Након што је Никитин затражио од локалних медија да извјештавају о пресликавању Путиновог мурала у којем је учествовао, како пише Тхе Ецономист, председник Србије је омаловажавао Никитина на телевизији. Он је био задржан 44 сата по слетању у Београд 13. јула. Још један анти-ратно настројен Рус, Иља Зернов, побегао је у Њемачку након што је претучен јер је сликао преко графита на којима је писало “Смрт Украјини”.
Аида Ћоровић, активисткиња која је прошла полицијску обраду након што је јајима гађала Младићев мурал, сматра да држава држи корисним графите крајње деснице. Смирује екстремисте и сугерише САД-у и Европској унији како је потребна влада десног центра да их обузда.
Како се руски губици у Украјини повећавају, националистички улични уметници окренули су се другим порукама – хомофобији (“Нећу тату и тату”), милитаризму (“Србија Спарта”) и иредентизму (“Кад се војска на Косово врати”).
Крокодил, либерални културни центар у Београду, такође је промијенио тактику. Када су префарбали мурал који позива на поновно освајање Косова, националисти су обновили мурал и ишарали њихово седиште националистичким слоганима.
Сада њихов оснивач, Владимир Арсенијевић, има суптилнији, мање политички антиратни приступ. Крокодил, наиме, плаћа умјетницима да укључе младе у осликавање прихватљивије серије мурала за које каже да ће одисати “нежним стварима, попут лепих, мирних слика жена”.