Бог се јави, срећан свима празник Богојављења,
Да ли неки календар узурпира хришћански богослужбени круг?
Дакле шта бисмо пре коментарисали у времену које граби ка светском рату без сваке сумње. Овом приликом морала би се осврнути на посету мојој Лици и Далмацији у којима поред трагике и простора и времена можемо сасвим јасно видети слику под називом „Отето проклето“. Та слика се исцртава свуда, у редом срушеним и спаљеним Кангргићким имањима међу бројним другим згаженим имањима српских домаћина, у коров зараслој Лици, у шперплочи уместо врата на цркви Св. Илије у Задру и тако редом.
Но ипак пођимо од једне необичне дискусије ових дана на питање: Да ли је у прошлости било слављења Српске Нове Године ?
Да не бисмо пуно овом приликом разматрали ову тему, сетимо се само прогона слављења Српске Нове Године кроз дуге деценије комунистичког терора. Међутим навешћемо далеко важнију одредницу о неком календару а то је – да ли неки календар узурпира хришћански богослужбени круг установљен једнодушно на свих Светих Седам Васељенских Сабора на којима се посебно истиче канонска правила за одређивање слављења Васкрса, а тиме и датум празновања свих покретних хришћанских празника. Дакле, ако нам није есхатолошки догађаји Господњих празника главна одредница, онда ћемо у страсној седмици пре Васкрса када би хришћани требали најпосвећеније постити, ми, недај Боже, мрсити највише.
Тајна грегоријанског календара је у урушавању циклуса поста и тиме разрушењу богослужбеног круга у току године. Чак су и Грци у преласку на грегоријански календар задржали канонско одређивање слављења Васкрса због наведене духовне погубности нарушавања најстрожег поста и благодати осталих празника. Благословеност јулијанског календара посведочили су многи духовници, а Господ је одредио да се Благодатни огањ пали у цркви Светог гроба само на православну Велику суботу, река Јордан тече узводно само на дан православног Богојављења, Чудотворни облак се спушта на гору Тавор само на православно Преображење, чудо светог Спиридона Тримифунтског односи се на противљење слављења празника по новом календару и од самог светитеља и на крају због свега, Пољска Православна Црква се вратила на јулијански календар. И зашто о овоме свему треба говорити. Па ето, Божић је свечано прослављен широм српских земаља иако је наша јужна покрајина страдавала у нападима на децу на Бадњи дан, затварани су родољуби на Косову и Метохији, остављени српски народ без оне праве духовне подршке српског Патријарха у посети светињама Косова и Метохије у велике Божићне празнике. Али и не само то, Патријарх српски је посетио Хрватску за Божић да би том приликом чули речи хрватског званичника о кривици Срба. Да нису можда Срби криви што су дали фора злочинцима не судећи за злочин који не застарева и то за цели један геноцид, да нису криви и за 110 000 убијене деце до четрнаест година по истраживању проф. др. Србољуба Живановића и по сакривању између осталог те страшне чињенице од многих световних и духовних представника српског народа, да нису Срби криви и за најновије етничко чишћење.
Но питање је: Зашто нас сада пеглају темом о слављењу Српске Нове Године и тачном календару?
Док Патријарх слуша о кривици Срба на сам Дан Божића, да ли нас то између осталог спремају за нове „тачније“ датуме Божића и Васкрса и то са све посетом овејаног јеретика. Нисмо ли у филму убрзаног зомбирања као припреме за ту вековно планирану посету виновника свих злочина над Србима, нису ли припреме одмакле и не треба ли вратити мантру о геноцидности Срба на сто међународних организација да би Срби лакше примили изасланика самог ада. Или не требамо се питати ништа, догађаји ће нам објаснити све што нам можда није јасно.
Деца су данас посебна мета
Но скренимо поглед још на један феномен, а то су познате личности најчешће из индустрије забаве које са милионским бројем пратиоца креирају пажњу наводећи на најгоре поступке тог огромног броја становника широм овог земљаног шара. Да ли је поклоњење тим личностима тако безазлено, да ли оне врло често промовишу или се представљају као промотери Новог светског поретка и да ли су те личности један од главних ресурса и путовође до врло опаких момента у будућности или можда поклоњењу глобалистичким плановима. Ако ипак не знамо одговор, погледајмо какви су резултати завереничке промоције истих тих „забавних“ личности у реклами здраственог третмана до сада. Шест зграда БиБиСија само у Лондону су облепљени изненада преминулим жртвама, а статистика деце у нпр. САД је да од 61794 који су примили третман, животно је угрожено 701 дете, 10490 се не може опоравити, а 177 деце је преминуло и то по фризираним подацима. Да ли је ово завереништво влада, медија и јавних цењених мангупа индустрије забаве који су за ову игру добили највећи бонус заправо најбруталније завереништво икада.
Зато просто отворимо очи, деца су данас посебна мета најразличитијих оправдавања за примањем здраственог третамана под разним именима и изговорима да је у питању стара технологија или стандардна процедура. Најновија претња је да носиоци агенде хоће активизам против здраственог третмана прогласити тероризмом као агресију против науке. Али зато страшне и трагичне последице здраствених третмана нису научна тема.
Зато будимо будни и трезвени, брзо ће се видети шта кувари агенде у Давосу са пристлиглим учесницима са више од хиљаду летова приватних млазњака и реториком да је човек биће на нивоу банана или вируса објавити поданицима, иако би се њихових ставова застидела сва поколења кроз векове. Успут ти виђени стручњаци Светског економског форума наводе да боље познају човека од њих самих користећи чувене алгоритме са све чувеном Ничевом паролом. Дакле припремимо се за праву битку, разлоге ћемо добити написмено. Подржимо и борбу српског народа на Косову и Метохији, па опет питање – зашто нисмо организовали спортске, културне и научне догађаје републичког значаја на Косову и Метохији све ове године и зашто се тако тешко организујемо. Покажимо, дакле, да нисмо слепци који идемо за велеиздајницима где год и како год нам кажу и покажимо да смо род рођени нашим славним прецима. Наравно споменимо и групу грађана која се тешком муком окупља већ више од 900 дана сведочећи о бројним тешким проблемима нашег друштва и зажелимо свим борцима за веру и отачаство да им Господ подари снагу и храброст у овој одсудној борби где год се налазили.