Борба за воду народа српског

Сведочимо херојском отпору народа широм Србије даљем уништавању природе наше домовине, а река Јадар и заштита слива реке Дрине су тренутно у центру пажње.

Сурове су намере актуелне власти да се даљом девастацијом природе и развојом екстензивног рударства применом технологије старе преко стотину година, дође до каквог таквог помака у развоју привреде, која је последњих десет година напредњачке власти постављена на потпуно погрешном концепту. Свеобухватна приватизација и пљачка епских размера, претварање народа у ниско плаћену , слободно можемо рећи, робовску радну снагу, пљачка националних богатстава, сумануто задуживање , довођење страних инвестиција које претварају нашу привреду у обичан ниско плаћени сервис за израду појединих компоненти претежно немачким концернима, прогон и ликвидација домаћих предузетника, уништење пољопривреде, све то долази до наплате, наша земља економски заостаје за свим околним земљама и неумитно се претвара у црну економску рупу Европе.

Намера некомпетентног диктатора и корумпираних државних службеника, да се довођењем светске мултинационалне компаније Рио Тинто отвори рудник литијума и других метала, спомиње се чак и уранијум у долини реке Јадра, је кап која је прелила чашу, народно незадовољство је букнуло, еколошки покрети су већ на почетку своје борбе озбиљније начели диктаторски режим, више него све лажне опозиционе партије које статирају последње три деценије на наводној политичкој сцени наше земље.

Српски народ је у последњих три деценије изгубио више од две трећине своје историјске националне територије, захваљујући велеиздајничкој политици Слободана Милошевића и његове банде, већина народа је исељена, а преостало становништво је сабијено на територију бившег Београдског пашалука, те се налази у својеврсном резервату по моделу уништења индијанских племена у Сједињеним државама.

Окупатори су за управу над тим резерватом изабрали систем власти из последњих времена Отоманске империје, постављене су дахије и кабадахије, које столују у престоном граду под управом наводног Вожда, који је у стварности најобичнији колонијални управитељ који има једини задатак да беспоговорно проводи вољу колонијалне власти Светског сатанизма.

Развој екстензивног рударства, отварање површинских копова, и други облици рударске индустрије су у светским оквирима концентрисани по неразвијеним земљама, земљама које имају велику површину и малу насељеност. Русија, Канада, Аустралија, неке афричке земље, могу себи да дозволе долазак тих мултинационалних рударских компанија и њихово девастирање природе, али густо насељени, стари европски народи морају три пута да мере пре него што се определе за тај вид индустријске производње.

Бајке диктатора о производњи литијумских батерија, електричних аутомобила, летећих аутомобила, дронова и остале небулозе које чујемо са времена на време, су сејање обичне илузије, на примеру производње Фиата у Крагујевцу смо видели да мултинационалне компаније немају уопште намеру да развијају више фазе обраде и комплетирање сопственог србског финалног производа као што је аутомобил. Ми више у нашој земљи не смемо да производимо ни чачкалице, шибице, упаљаче, сатове , алате, лопате и ашове, претворили су нас у неразвијени логор који на једвите јаде може себе да прехрани, мада је и то велико питање. Уколико не променимо власт која јаше на грбачи србског сељака , доживећемо глад обесправљеног становништва, које већ сада једва крпи крај са крајем.

Српски народ је у последњим ратовима изгубио многе реке, језера и изворишта чисте пијаће воде,од Далмације, Динаре, Лике, Баније и Кордуна, преко Босне и Херцеговине , Црне Горе и Косова и Метохије, Македоније итд. Ако би отишли у даљу историју, река Марица где смо се сукобили први пут са Турцима селџуцима је била дубоко у територији Српског царства, да би данас морали прећи три, четири границе да дођемо до те наше историјски непроцењиве србске реке.

Данас, квислиншка власт по налозима окупатора систематски уништава преостале водне ресурсе, који су у светским оквирима веома ограничени, жедно је више од половине човечанства, борба за воду ће бити један од најважнијих будућих разлога за светске сукобе.

У Војводини је потпуно девастиран канал Дунав-Тиса Дунав, загађује се и неконтролисаним вађењем песка и шљунка уништава река Дунав и река Морава, река Бегеј је потпуно загађена и тако редом.

Вашингтонским споразумом је река Ибар са читавим сливом у површини од преко 13.000 км2, уступљена америчким државним организацијама на управљање, да би се чиста вода обезбедила становницима окупираног Косова и Метохије и да би се активирали Рудник Трепча, Фероникал и Термоцентрале у Обилићеву.

Намера је да америчке компаније преузму те велике индустријске гиганте, да изграде још пет великих генератора са по хиљаду мегавата, да прекопају у Обилићеву кости Косовских јунака и да са површинског копа у идућим деценијама обезбеђују квалитетан лигнит са тих површинских копова. Електричну енергију ће извозити у Европску унију, воду ће добијати из реке Ибар, а србска насеља низводно од Краљева ће видети какав ће квалитет воде добијати након интензивне индустријске експлоатације тих вода.

Те договоре је наш диктатор договорио са администрацијом господина Трампа, тренутно немачке тајне службе преко свог агента Куртија покушавају да саботирају тај договор и да спрече англосаксонски капитал да преузме огромно енергетско и рудно богатство на КиМ, сматрајући да то богатство треба да припадне Четвртом Рајху који се убрзо ствара на рушевинама ЕУ.

Са одузимањем слива реке Ибар од наше земље су везани и полутајни пројекти о производњи водоника, који је гориво будућности а за коју производњу би се искористила електрична енергија из термоелектрана Обилићево. Због тога је и планирана изградња гасовода из Солуна до Косова и Метохије са америчким капиталом и управом, који ће бити оспособљен да у обратном смеру испоручује новопроизведени водоник произведен од воде захваћене из језера Газиводе.

Да је наш диктатор имао и мало жеље да допринесе добробити србског народа и државе, он би са господином Трампом започео дијалог о управљања тим ресурсима који ће бити изграђени на нашој окупираној светој косовскометохијској земљи, али он је само тражио гаранције за свој лични опстанак и опстанак његове клике на власти. Тренутно господин Курти је блокирао идеје о изградњи тог гасовода по налогу БНД, видећемо каква ће судбина бити тих пројеката, али смо у сваком случају на путу да изгубимо слив реке Ибар и предамо на управу америчкој државној администрацији.

Што се тиче рудника литијума у долини реке Јадар, јавност има погрешну перцепцију да су угрожена два села у тој долини, да ће се исељавањем тих пар хиљада становника и њиховим финансијским обештећењем проблем како тако превазићи. Партијски пропагандисти свесно обмањују јавност преко контролисаних медија, диктатор говори о локалном референдуму и прича се одвија у даљем зомбирању слуђене србске јавности.

Проблем је много комплекснији, угрожено је директно неколико милиона становника укључујући комплетно становништво Београда које се снабдева пијаћом и техничком водом из рени бунара на реци Сави, цела Семберија са градом Бијељином, комплетно Подриње, Мачва, Посавина, и Доњи Срем.

Река Дрина која ће примити отпадне воде из рудника литијума има специфичну геоморфолошку особеност а то је да је у доњем току кроз историјске периоде формирала велике наплавине облутака и шљунка . Читава Семберија, велики део Мачве и Доњег Срема се налази на тим наслагама шљунка, кроз које протиче огромна количина подземних вода које долазе из корита реке Дрине и које допиру све до Београда.

Институт Јарослав Черни из Београда је радио елаборате о том природном феномену и предлагао је својевремено да се у Доњем Срему изгради регионални водовод за све општине које гравитирају према реци Сави ( Шид, Сремска Митровица, Пећинци, Рума, Шимановци), за сва села у тим општинама, па чак и да се та веома квалитетна подземна вода користи и за снабдевање Београда , Шапца, Обреновца и Земуна.

Уколико техничке воде из рудника литијума дођу до тих подземних вода, а што је неминовно уколико се рудник отвори, огромне количине изузетно здраве и квалитетне подземне воде које добијамо од реке Дрине и које долазе подземним токовима до надомак Београда, неће бити само загађене, већ ће неповратно утицати и на загађење постојећих рени бунара у Макишу и других. Београђани не само да ће морати пити флаширану воду, које по правилу већ сада флаширају стране компаније у нашој земљи, већ ће имати проблем и са техничком водом, пошто је велико питање да ли ће на пример та вода бити исправна да се користи у веш машинама, за прање судова итд.

Напредњачка велеиздајничка и штеточинска власт је продала ових дана за тепсију рибе што народ каже Институт Јарослав Черни, један од највећих и најпознатијих светских института за истраживање водних ресурса, који у елаборатима, истраживањима, предложеним пројектима итд., има интелектуалну својину коју скромно процењујем на преко милијарду долара. То знање је сабирано деценијама обнове и изградње наше домовине, сада ће бити расуто, елиминисано и уклоњено од стручне и научне јавности, све да би злочиначки грамзиви напредњачки кадрови за ситне паре и неки проценат фиктивног раста БДП, потровали буквално више од половине преосталог становништва наше домовине.

тровању становништва са леве обале Дрине, у Семберији и Бијељини, се уопште не говори у Србији, о тровању реке Дрине је недавно веома надахнуто говорио Епископ Зворничко-тузлански Г. Фотије, о томе ни реч се није могло прочитати у окупираним медијима наше напаћене домовине.

Српска православна црква се огласила и из Сједињених америчких држава, надахнутом беседом тамошњег свештеника, који је подржао у име наше дијаспоре и верног народа напоре да се ово намеравано масовно тровање становништва у нашој тужној домовини моментално прекине.

На просторима развијених европских земаља еколошки покрети се баве потпуно другим питањима и темама, нема никакве сличности са нашом збиљом. Овде код нас се ради о опасним намерама домаћих властодржаца који преко тоталитарног система владања буквално уништавају све природне ресурсе и уништавају било какву могућност биолошког опстанка нашег становништва у овим пределима.

Једном речју, или смена власти и промена система или исељавање са ових простора ради биолошког опстанка.

Tabloid