Братска наклоност папа Фрање

Секретар Свете Столице за односе са државама, надбискуп Пол Ричард Галагер разговарао је данас у манастиру Ковиљ са поглаваром Српске православне цркве (СПЦ), патријархом Порфиријем о дијалогу две цркве општој политичкој ситуацији у свету, и о регионалној и европској политици.

Галагер је навео и да је патријарху Порфирију пренео “поздраве и братску наклоност његове светости папе Фрање”, саопштила је СПЦ.

Он је захвалио патријарху на пријему.

“Овде (у Србији) смо већ три дана, али свакако са становишта наших комуникација, наших односа са СПЦ, ово је круна моје посете”, рекао је Галагер.

Навео је да је, на састанку, пренео поздраве и братску наклоност папе Фрање према патријарху Порфирију, кога, како је указао, ” он познаје, са ким се срео и према коме има велико поштовање”.

Нагласио је да су ” обојица људи велике вере”, те указао да је ” та вера била тема нашег јутрошњег разговора”.

“Разговарали смо о дијалогу између наших Цркава, о односима између Цркава у свету, о општој политичкој ситуацији у свету, као и о регионалној и европској политици и другим темама”, рекао је он.

Оценио је да је то “била веома позитивна размена мишљења”.

“То одражава велико поштовање које постоји између Римокатоличке Цркве и СПЦ”, истакао је Галагер.

Позитивно је оценио разговор.

“Мислим да је ово веома значајан корак напред који потврђује ангажман који је постојао на различитим нивоима, уз формалне дијалоге и размене ставова”, рекао је он.

Патријар Порфирије је изразио радост због сусрета са високим гостом, а посебно због састанка у манастиру Ковиљу који је, како је навео својеврсни симбол мира.

Навео је да су данашња посета и разговор протекли, како је навео, у том духу, у духу Јеванђеља Христовог.

“Разговарали о свим изазовима са којима се суочавају наше Цркве, а то су изазови модерног човека, као и о потреби заједничког сведочења Јеванђеља модерном свету”, рекао је он.

Према његовим речима, константовано је на састанку да је систем вредности које Јеванђеље носи и сведочи, на неки начин другачији од многих других система које се нуде модерном човеку.

“Раздори међу државама, раздори међу људима, понекад и неспоразуми међу Цркавама и неспоразуми унутар једне Цркве, јесу последица тога што заборављамо Христа и покушаја да својим вредностима, својом голом људском памећу уређујемо свет”, рекао је он.

Указао је да “у том смислу видимо и многе еколошке проблеме”, па и, како је навео, пандемију са којом се суочавамо.

Навео је значај међусобне сарадње.

“То је оно очему смо разговарали и око чега смо се сагласили и разумели: да ради добра и појединца и једнога човека и добра читавог људског рода, читаве планете, морамо сарађивати, међусобно радити заједнички, пре свега ми хришћани”, рекао је он.

Према његовим речима, мора се сарађивати и са људима који припадају другим религијама, али и са онима који осећају да немају потребу за Богом и декларишу се као неверници.