Представници српске власти се не изјашњавају о томе што највећи европски пријатељ Александра Вучића, коме председник Србије качи ордење за заслуге на груди, парадира са картом „Велике Мађарске“ и тако својата целу Војводину.
Премијер Мађарске Виктор Орбан објавио је на Инстаграму фотографију на којој носи црвено-бело-зелени шал са мапом “Велике Мађарске“, заправо Мађарске у границама до 1919. године на којој су уцртани делови Србије, Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине, Аустрије, Словачке, Румуније и Украјине. Зову је и “Светостефанска Мађарске“, по првом краљу Мађарске почетком 11. века Стефану, који је касније проглашен за свеца.
Тај шал око врата премијера Мађарске није никаква случајност, никакав изолован инцидент, већ представља срж Орбановог националистичког популизма и има утемељење у новом мађарском Уставу, “Орбановом Уставу“, у коме пише: “Поштујемо свету круну, која отеловљава уставни, државни континуитет Мађарске и јединство нације…” Негде касније се ипак утврђује да је Мађарска република, мада име државе није као раније “Република Мађарска”, него само “Мађарска”. Та круна јесте симбол “Светостефанске Мађарске” чији грб у левом пољу штита има четири сребрне траке које симболизују четири “мађарске“ реке – Дунав, Тису, Драву и Саву. У средњем пољу се налази крст, а у десном пољу три зелена брда, три “мађарска“ брда, која симболизују Татру, Матру и Фатру. Матра је стварно у Мађарској, Татра већим делом у Словачкој, мањим у Пољској, Фатра је у Словачкој.
Негодовање због шала
Прва је и најенергичније на Орбанов шал реаговала Украјина. Амбасадор Мађарске у Кијеву позван је у министарство иностраних послова где му је речено да “унапређивање ревизионистичких идеја не доприноси развоју украјинско-мађарских односа и не одговара принципима европске политике.“
Било је негодовања и у Аустрији и Румунији.
Председник Хрватске Зоран Милановић је, са друге стране, изјавио да не би требало званично да се реагује на Орбанов шал јер је “смешан“, шал, не Орбан. Са премијером Мађарске се председник Хрватске веома добро слаже.
Није шал премијера Мађарске, међутим, смешан, јер се, као што рекосмо, не ради о појединачном инциденту.
Жал за “Светостефанском Мађарском“
Виктор Орбан је тако 4. маја ове године присуствовао откривању спомен плоче на граници са Словачком на којој је уклесано: “Фиуме (Ријека) – Мађарска до мора“.
Порука о “Светостефанској Мађарској“ је константа политике председника мађарске владе. Карта велике Мађарске стоји на зиду у Орбановом кабинету. Под таквом картом Орбан је одржао једну седницу председништва своје партије Фидес. Постоје и његове фотографије поред глобуса на коме је јасно приказана Мађарска у границама из 1919.
Та карта симболизује жал Мађара због губитка две трећине територије после Првог светског рата, што је 4. јуна 1920. дефинисано у мировним спразуму који је потписан у француском дворцу Тријанон.
Иштван и Балинт Пастор из Савеза војвођанских Мађара би требало добро да познају мађарску историју и да су упознати и са Тријанонским споразумом и са картом “Велике Мађарске“, а и ако нису, могли су из медија да сазнају са чиме свако мало њихов други председник Орбан Виктор парадира. Нису се, међутим, о томе јавно изјашњавали.
Нису су изјашњавали ни други представници српске власти о томе што највећи европски пријатељ Александра Вучића, коме председник Србије качи српско ордење за заслуге на груди, парадира са картом Велике Мађарске и тако својата целу Војводину.
Шта би се догдило да се Еди Рама појави на некој утакмици са шалом на коме је представљена карта “Велике Абаније“?
“Велика Албанија“
Карта “Велике Албаније“, која циркулише међу Албанцима, обухвата Санџак, Топлице и територију све до Ниша; Македонију ускраћује за цели западни део укључујући и Скопље; у Црној Гори обухвата источни део – Плав, Рожаје и Подгорицу; у Грчкој залази у Северни Епир.
Карта “Велике Албаније“ представља жал за пропуштеним историјским приликама, као када је још унутар Османске империје 10. јуна 1878. преко 300 албанских делегата основало Призренску Лигу, која се пожурила да пошаље делегацију на Берлински Конгрес. Берлински Конгрес је био “састанак на врху“ Немачке, Аустроугарске, Уједињеног краљества Велике Британије, Француске, Италије, Русије и Османске империје где су се повлачила нове европске границе. Позвани су и представници Србије, Црне Горе, Бугарске и Румуније, земаља којих се то тицало. Србија, чији је делегат био Јован Ристћ, тада је призната као Краљевина, Црна Гора као кнежевина. Делегација Албанаца, која је хтела да етаблира албанску државу, није примљена. Немачки канцелар Ото фон Бизмарк је тада рекао да не зна ни за какве Албанце, називао их је “планинским Турцима“ и да га “спас душа тамошњих племена“ не занима.
Северно од Београда се тако маше “Великом Мађарском“, јужно а “Великом Албанијом“, на једно се реагује бурно, на друго никако.