Велики Вођа

Што би рекао покојни Лане, можда није корисно, ал неће да штети.

За оне који не знају да науче, а који знају да се подсете.

У не тако давним временима нама пријатељска Севрена Кореја је била вођена Сунцем Азије, председником Ким Ил Сунгом, а великим пријатељем, можда и највећим ако то постоји, друга Тита. Народ га заборавити неће док је Кореје и Корејанаца и споменик Њему у престоници је највећи споменик на свету, а који такав великан, комунистички вођа опште уважаван у свету и заслужује. Нарад га је још за живота сматрао свецем, божанством и некако је чак у њега био и заљубљен, ако се то тако може рећи. У тој делекој, али нама тако блиској земљи да нам блискија не може бити, горе кратко описани одлази у посету фарми ћурки у некој тамошњој варошици, ко сад овде Горњи Милановац. Ова посета историјски је овековечена у кратком прилогу о поменутом догађају у јединој емисији на јединој телевизији. Тамо је најпопуларнија Корејанска спикерка својим препознатљивим полупевањем известила о историјској посети фарми. Сазнајемо да су после одласка Сунца Азије, великог вође сви плакали, плакали што је отишао, али и од среће што су својим властитим очима могли да виде, а што ће свима у остатку живота да причају. Како кратка вест каже Он је приметио одређене акције у производњи, а које би увећале, а у исто време побољшале квалитет производње, што у назначеном примеру значи ћурки. Одмах су смернице Његове биле записане и под хитно реализоване и то већ сада даје резултате, а што све показује да се Велики Вођа разуме у све најбоље, па и у производњу ћурки, а да се тиме никада у животу није бавио.

Када данас са историјске дистанце посматрам описани догађај, а за који верујем да се још деци препричава, помислим, реално такв тип као Ким јесте био геније када се у све разуме, а да то никада није радио, али такви се више на свету не рађају. Погледајте данашње вође, Макрон који је оженио бабу, излапели Бајден, Иднус милијардер води Лондон, нема таквог нити ће га бити ко што беше Ким, па има ли неког који би данас могао да му бар приђе.

На претпрпшлом првенсту у фудбалу квалификације смо прошли одлично. Онда је неко ко је изнад свих нас наредио да се смени успешни тренер и издиктирао ко ће на првенство. Репрезентације је испраћена са свим могућим камерама на пут из зграде Председника као да у Бој на Ковово крећу, а уз поклич, њих морате да победите, а благодарни тим му је поклонио дрес са бројем један, јер он је један у Србији. Председник је био оптимиста и видео нас најмање у полуфиналу, а после шта Бог да. Добили смо прву утакмицу, неке Црнце са острва. Председников најомиљенији лист је објавио огромну вест под насловом. “Председник се разуме у фудбал”, а у поднаслову: Председник расклинкао оне који су говорили да се не разуме у фудбал.

Сад кад реално погледаш, онај Ким се можда и у нешто и разуме, а можда и не, зависно како гледаш, али овај други, доказано се у све не разуме, у на пример фудбал сигурно, а за друго не бих доказано могао да аргументујем, али како је то мудро рече Вођа Трећег Рајха свом прпагандном тиму пред изборе које ће добити:

“Народ је глуп и брзо заборавља”.

Предраг Вучинић