Владика Јероним, достојни блаженства и незаборавни, или геј икона?
Сигурно је да међу владикама, монасима и свештеницима има и оних хомосексуалне орјентације (грубље речено педера). Ово не трба да чуди или да буде сад тема неких дискусија јер ако по неким изнетим подацима СПЦ у отаџбини има 2.500 свештеника и око 1000 монаха (“Вечерње новости” 2017″) онда није неко изненађење да се ту некако провуче и по неки геј (савремени израз за педера).
Међу свештенством и монаштвом је свакако најпознатији међу геј монасима, а касније и владикама био Јероним Мочевић, а за кога опет сви (да будем прецизан, велики део свештенства и монаштва) сматрају за “геј икону СПЦ” и убеђени су да је преминуо од сиде, а која га је стигла од прекомерног блудничења.
Да опет преиспитамо да ли су све ово измишљотине пласиране да дискредитују углед наше СПЦ, а посебно преосвећеног епископа Иринеја Буловића, ментора покојног Јеронома, а за живота његовог великог заштитника и љубимца.
Само површна претрага на интернету може да нам открије следеће текстове:
“Његово јавно сведочење да су геј владике Иринеј Добријевић, Василије Качавенда, Јероним Мочевић (нови Буловићев наследник у Ковиљу, кога назива и великим блудником из Атине) и још неке владике и архимандрити – тера на размишљање, и у многоме ће помоћи у раскринкавању геј-масонског лобија, који је преко свих средстава моћи (Синод, теолошка и богословска сајбер врхушка, медији, новац, полиција, тајна служба, власт и опозиција), координисано преко свих средстава информисања без и једног дисонантног тона, бесомучно линчовао Владику Артемија.О Иринеју Добријевићу – масону, Јерониму Моћевићу – Ватиканском доктору, и још неким владикама и игуманима мањих, али и веома познатих манастира, још ће бити речи”.
На доле приложеном кратком видео клипу јасно и прецизно се владика Јероним Мочевић означава као “геј икона”.
Следећа дилема од чега је млад умро на инективној клиници у Новом Саду остаје вечита тајна, а ево текстова из београдских новина која су о томе писала:
“Да ли ће се мистерија смрти владике Јеронима разрешити тек у кривичном поступку и да ли ће се тек тада сазнати како је овај викарни епископ лечен, шта је узрок његове смрти и зашто није обављена обдукција која је наложена? Смрт његовог преосвештенства викарног епископа јегарског Јеронима (Синише Мочевића), једног од најмлађих и најобразованијих владика Српске православне цркве, и после четири и по године је мистерија за његову породицу – мајку Даницу Мочевић, али и за јавност, пише недељник НИН. Наиме, владика Јероним Мочевић изненада је преминуо 24. новембра 2016. у 47. години на Клиници за инфективне болести Клиничког центра Војводине, а његова једина породица – мајка чији је он син јединац и њена правна заступница Зора Добричанин Никодиновић до данас нису добиле сву медицинску документацију и поред више захтева да им се достави”.
Даљу контраверзу појачава и следеће писање српске штампе:
“Његово преосвештенство викарни епископ јегарски Јероним (Синиша Мочевић), један од најмлађих владика Српске православне цркве, преминуо је изненада 2016. у 47. години, а његова мајка Даница Мочевић до данас није добила његове личне ствари, иако их је тражила више пута. Епархија бачка није јој доставила чак ни списак личних ствари њеног сина које је оставио у манастиру Ковиљ где је службовао и боравио, нити јој је омогућено да их види. Она је лично и преко адвоката тражила лична документа, рукописе, докторат, књиге којих је било много и од којих су неке веома вредне, као и поклоне које је њен син јединац добио од пријатеља, када је изабран за епископа. Хтела је да направи легат са синовљевим стварима и његовом личном библиотеком”.
Да издвојмо чињенице и недоказане приче, ипак да поменемо (гласине) да је покојног Јеронома (Синишу) неоправдано или можда оправдано пратио глас да је био нескривени, а чак агресивни геј (објашњење речи већ поменуто) нарoчито у градовима у иностранству где је боравио: Атина, Рим … а где га се са радошћу још сећају у локалним геј заједницама.
На крају текст СПЦ који нас подсећа на годишњицу упокојења Синише Мочевића:
На празник Светог Стефана Дечанског, 11/24. новембра 2022. године, навршава се шеста годишњица од упокојења блажене успомене епископа јегарског Јеронима (Мочевића).
Епископ јегарски Јероним (Мочевић) рођен је у Сарајеву 26. септембра 1969. године, где је завршио основну школу и гимназију. Монашки постриг је примио на празник Сабора светог архангела Михаила, 8/21. новембра 1990. године, у Светоархангелском манастиру у Ковиљу. На празник Светог Саве, првог Архиепископа српског, 14/27. јануара 1991. године, рукоположен је у чин јерођакона руком Eпископа бачког г. Иринеја. Од почетка обнове манастира Ковиља и духовне обнове братства, јерођакон Јероним је дао немерљив допринос обнови богослужења и његовом благољепију, по чему је овај манастир убрзо постао надалеко познат. Једно време боравио је у манастиру Григоријату на Светој Гори, где се учио светогорском монашком етосу и древном богослужбеном поретку.
У чин архиђакона је произведен на манастирску славу, на дан Сабора светог архангела Гаврила 13/26. јула 1999. године. Дипломирао је на Православном богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду 2002. године. У Недељу свих светих, 9/22. јуна 2003. године, Епископ бачки га је рукоположио у чин презвитера у манастиру Ковиљу. По завршеном факултету, уписао се на постдипломске студије на Папском оријенталном институту у Риму, где је 2005. године стекао звање магистра теологије. Бавио се специјалистичким студијама у области литургике. У току постдипломских студија усавршавао је своје знање францускога језика у Центру за учење француског језика у Безансону (Француска). У чин архимандрита је рукопроизведен руком Митрополита митилинског г. Јакова на празник Светог апостола Филипа 2008. године, у цркви Свете Филотеје у Смирни (Мала Азија). У манастиру Светог пророка Илије у Митилини, на острву Лезвосу у Грчкој, о празнику Светог пророка Илије, Митрополит иконијски г. Теолипт га је рукопроизвео у духовника. Исте године је завршио напредни ниво немачког језика на Универзитету у Бечу. Бавио се израдом докторске дисертације из области литургичког богословља. Говорио је грчки, италијански, француски, руски, немачки и енглески језик.
На редовном пролећном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 23. маја 2014. године изабран је за Епископа јегарског, викара Епископа бачког.
Чин хиротоније извршио је блаженопочивши патријарх Иринеј у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Новом Саду, 15/28. септембра 2014. године.
Епископ Јероним је, живећи у манастиру Ковиљу, као викар Епископа бачког г. Иринеја, богослужио у многим храмовима Епархије, поучавајући верни народ и са својственом му непосредношћу сведочио радост Васкрсења Христова.
Вечан ти спомен, достојни блаженства и незаборавни владико Јерониме!
Предраг Вучинић
