Вековима је глава Јована Крститеља једна од најтраженијих хришћанских реликвија, попут Торинског покрова или Светог грала.
Вековима је глава Јована Крститеља једна најтраженијих хришћанских реликвија. Верује се да је проповедник и пророк, раскрчио пут свом рођаку, Исусу Христу, кога је крстио у реци Јордан.
Према сва четири канонска јеванђеља Новог завета, као и према извештају јеврејског историчара Јосифа Флавија, Јован Крститељ је убијен по наређењу тетрарха Галилеје непосредно пре Исусовог распец́а. Јеванђеља кажу да је Ирод Антипа наредио да се Јовану одруби глава и стави на послужавник. Међутим, данас нико не зна где се глава Јована Крститеља налази.
Што знамо о животу Јована Крститеља?
Прича о Јовану Крститељу долази нам из Новог завета, у својим јеванђељима спомину га и Матеј и Марко и Лука и Јован, и из дела Јеврејске старине Флавија Јосифа. Годинама је живео аскетским животом у пустињи, а онда је дошао долину Јордана и проповедао о доласку Судњег дана, подстичући своје следбенике да се покају за своје грехе и да се крсте како би се припремили за Царство небеско.
Он је јасно ставио до знања да није Месија и прорекао је долазак Исуса: “онај који је моц́нији од мене, чије сандале нисам достојан да носим.” (Матеј 3:11).
Јованово крштавање Исуса у реци Јордан, описано је у три јеванђеља (Матеј, Марко и Лука) и у низу других канонских и неканонских извора, као готово сигурно историјски догађај. Археолошко налазиште у Ал-Магхтаса или Бетанија на реци Јордан још од касног римског и раног византијског доба, сматра се местом крштења.
Како је умро Јован Крститељ?
Према Јосифу, Јован Крститељ је убијен у палати-тврђави Махер, која се налази близу Мртвог мора у данашњем Јордану. Палату је саградио краљ Ирод Велики, а у то време владао је његов син и наследник, Ирод Антипа.
Јеванђеља по Матеју (Матеј 14:1–12) и Марку (Марко 6:14–29) бележе да је Ирод Антипа наредио да се Јован Крститељ ухапси и затвори јер је проповедник јавно осуђивао његов брак са Иродијадом као неморалан. Иродијада је претходно је била удата за његовог брата, сво троје су били у сродничким односима. Ирод Антипа се у почетку опирао убиству Јована, због његових бројних следбеника који су га сматрали пророком, и направили би велике нереде. Али након што је његова пасторка плесала за њега на његовој рођенданској забави, рекао је да затражи од њега шта год жели. На наговор мајке, затражила је главу Јована Крститеља на послужавнику.
У Јеврејским старинама Јосиф Флавије потврђује да је Ирод Антипа “убио” Јована Крститеља након што га је претходно затворио. Јосиф Флавије је такође идентификовао Иродијадину ц́ерку као Салому (у јеванђељима се не помиње њено име), али није навео да је Јованова глава одрубљена на њен захтев.
Где би му могла бити глава (и други делови тела)?
Јосиф Флавије није споменуо где је сахрањен Јован Крститељ, као ни Библија. Само је у Јеванђељу по Матеју стајало да су његови ученици “дошли, узели тело и сахранили га, и отишли и рекли Исусу” (Матеј 14:12). Од четвртог века (три века након догађаја), традиционално се сматра да је Јован сахрањен у Севастији (првобитно Самарији), у данашњој Палестини.
Према различитим предањима постоје бар четири локације за које се тврди да се ту налази глава светитеља.У Дамаску, у Сирији, џамија Омајада саграђена је у осмом веку нове ере на месту хришц́анске цркве назване по Јовану Крститељу; каже се да је његова глава сахрањена у тамошњем светилишту. Лобања идентификована као глава Јована Крститеља изложена је у цркви Сан Силвестро ин Цапите у Риму, изграђеној за смештање артефаката из римских катакомби. Катедрала из XИИИ века у Амијену, Француска, саграђена је посебно за смештај главе Јована Крститеља, коју је један крсташ наводно донео из Константинопоља 1206. године. У Немачкој у Минхенској резиденцији међу бројним реликвијама војводе Вилхелма В од Баварске налази се наводно и лобања Јована Крститеља коју је присвојио с папином дозволом средином XВИ века.
Поред тога, музеји и манастири у Истанбулу, Египту и Црној Гори, између осталих локација, тврде да имају и друге делове тела Јована Крститеља, укључујуц́и и његову десну руку (којом је крстио Исуса).
Бугарски археолози су 2010. године објавили да су пронашли реликвијар који садржи више костију у рушевинама средњовековног манастира на Светом Јовану, црноморском острву код јужне обале Бугарске. На острву постоји и манастир посвец́ен Јовану Крститељу, па су истраживачи сугерисали да су то вероватно остаци свеца, указујуц́и на малу кутију од пешчара пронађену поред реликвијара, на којој је на грчком језику исписано: “Боже, спаси слугу свог Тому. Светом Јовану 24. јуна”.
Радиокарбонско датирање и генетско тестирање касније су открили да кости пронађене на Светом Јовану припадају човеку који је живео на данашњем Блиском истоку у првом веку наше ере. То откриће је учинило уверљивијом причу да би то стварно могле бити кости Јована Крститеља — иако не постоји начин да се то докаже.
Супротстављене тврдње о глави Јована Крститеља (и другим деловима тела) заправо највише говоре о моц́и реликвија које се везују за Исусов и живот оних који су га окруживали. Попут Торинског покрова или Светог грала, глава Јована Крститеља је током векова стекла митски статус због пророковог значаја у причи о Христу.