Гласање мртвих, бугарски воз, уцењивање …

Коментарисати данас догађаје је Сизисов посао, толико догађаја и узладудних настојања. Узмимо ето протекле изборе, после безбројне оркестрације, промоције и обећања, стање је можда горе него што је било. Запањени поступком РИК-а и затварањем радње у изборно вече када би се требали најприљежније посветити послу за који су подстављени, ту улогу је једноставно у име победничке коалиције објавио кандидат за Председника у својству опет Председника и ноисиоца највеће странке на власти. Дан после избора, опозиционе коалиције су већ отворено исказивале спремност да суделују у власти заједно са владајућом странком, истовремено опозционе коалиције нису превише позивале на протест против катастрофалног стања и изборном процесу. Имају сада друге бриге.

 Ипак после свега морамо приметити технологију окупационих сила у процесу званом „избори“. Дакле постоји неколико прстенова обезбеђивања контроле над тзв. слободним изборима. Први је стандардно кориштење гласова мртвих, довлачење нових уписаних чланова, бугарски воз, уцене запосленима у јавним предузећима и др. Други прстен контроле је да опција која у опозицији добије највише гласова буде у неколико гора од саме власти у неким националним питањима и трећи прстен контроле је оваква опозиција која је спремна на сваку понуду ако је „понуда која се не одбија“. Све наведено  је део  природе тзв. демократског процеса под називом избори. И без икакаве личне и националне повређености свако може видети да када неки поступак нема више ни минимални демократски капацитет онда није пут у реализацију демократије. Или преведимо све на једноставан језик, третирајте све чиниоце у овом процесу у односу на питања: Да ли ће признати независност Косова? Да ли ће увести санкције Русији? Да ли ће увести обавезан здраствени третман? Колико ће се још задуживати и да ли ће дугове плаћати у природним ресурсима Републике Србије? Да ли ће дозвољавати рад компанијама прљаве технологије?

 Али запаитајмо се још једном једно друго питање, да ли би бојкот избора са протестима на улици због промењеног Устава по лажном референдуму и због кршења Устава од самог Председника који је и Председник и кандидат за све, ипак, ставио у незгоднији положај све дизајнере политичких и друштвених прилика у Србији? Ипак и после оваквих назови избора и бруталне контроле приметан је био невереоватан страх особито у поподневним часовима. Какав би тек био страх да смо били на улицама.

 Међутим најстрашније од свега је чињеница да смо се оглушили о погибију осморице рудара који због изборне еуфорије нису добили ни Дан Жалости на целој третиорији Републике Србије, а успут њихова трагедија је процењена на 8000 Е појединачно. Иако су данима упозоравали на могућност несреће, ови мученици су ипак отишли у јаму јер ни тада ни сада нико није бранио интерес ових неимара. Зар смо дошли у такво стање да нам власт одређује колико ћемо бити људи.

 Надаље, да се налазимо на Титанику види се и по томе да је и дан после тзв. ибора потписан Споразум са СЗО који подразумева обавезан здраствени третман, а успела је Србија да још једном гласа против  Русије конкретно за суспендовање Руске Федерације из Савета за људска права у УН, а тек је пети дан после избора.

Вратимо се за моменат на стари добри терор поводом „невидљивог непријатеља“ који има своје моменте у целом свету, овакава агенда не губи дах тек тако. Па тако је затворен 20 милионски Шангај у тотални карантин са роботима полицајцима и са војском која се ангажује у борби која нема краја. Потпуно нечујно пролази вест да од 60 милиона деце у Кини која су примила здраствени третман, име му знате, имају масовно леукемију. За то време у Дубаију заседа словима, World Government Summit, или Самит Светске Владе  са све виђеним темама. Набројимо неке: вештачка интелигенција, биометријска и дигитална идентификација људи, одрживи развој без природне хране, обликовање будућих влада, метаверзум и све то уз лидере који су школовани да контролишу процесе у појединим земљама уз незаобиллазну родну равноправност.

 Дефинитивно што пре будемо разумели да се овом распрострањеном хаосу који руши не само цивилизацију већ и све вредности човекова бића треба супроставити свим човековим и народним могућностима, а најважније вером Православном. До тада ћемо кружити у алгоритму који данас зову демократија, а заправо је то оквир за заробљавање свих познатих човекових слобода. Никад актуелнија је порука Цара Лазара: „ Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која прети, него по томе колику светињу браним“. Једноставно морамо бити спремни на одбрану од претећих планова агенде Новог Светског Поретка, а посебно када су усмерена на омладину и најмлађе чланове друштва. У том смислу треба споменути и протест групе грађана у више од 640 дана пред Скупштином.

„Преци су се наши вековима борили за слободу, да би се и ми данас могли борити за ту безцену вредност. Поучимо се од величанственог и вековног искуства предака!“

Гордана Кангрга-Микулић, мр. Рачунарске Технике и мр. Телекомуникација и Информатике организатор Сабора Универзитетских Професора у оквиру којег сте сведоци бројних излагања наших цењених професора и доктора наука која се одвијају сваког петка у просторијама Ћирилице.

Врчин, 8.4.2022.