ГОЦЕ ДЕЛЧЕВ ЈЕ БИО СРБИН

Поштована Редакцијо,

Гоце Делчев је подигао српски противтурски устанак у Старој Србији (Македонији), а западноевропске силе су га упућивале, да тај устанак прозове бугарским, или македонским – он је то одбио. Ево о томе део из моје књиге „Бивши Срби Македонци“, Издавач „Мирослав“, Београд:

„… Занимљив је податак око организовања овог бугарског комитета. Српско име се избегава и није никаква мудрост схватити, да је то у складу с наведеном одлуком Берлинског конгреса (1878), да се успостави македонска несрпска држава. Познат је и став Британије – и она је била против васкрса српске државе у Македонији, те је рачунала с тим да је добро продужавати турску власт – само да се Србија не прошири на Македонију. Добро је чувати Турску – уколико се територије Старе Србије не укључе у Бугарску, или ако устаници не обезбеде аутономију у Турској, са становништвом бугарске, или македонске националности. Српске националности у Македонији не сме бити – ни под којим условима! Мора се признати, да су Западноевропљани пажљиво пратили збивања и да су лако закључили, да је отпор становништва против побугаривања у Македонији енергичан. А то су могли да прочитају и у писмима становника Вардарске и Пиринејске Македоније Берлинском конгресу (1878), кад су у њима истицали – да су Срби, а Бугари никако. Зато је логично, да су Западноевропљани одлучили уклонити у револуционарној организацији Македоније бугарске ознаке и заменити их македонским. Зато је после три године (1896), БМОРК преименован у Тајну македонско-одринску револуционарну организацију (ТМОРО), а 1905, у Унутрашњу македонско-одринску револуционарну организацију (ВМОРО).

Устанак против турске власти у Македонији је букнуо 1903. године. Вођа му је био Гоце Делчев – он се представљао, у почетку, Бугарином, а касније Македонцем. Можда га је ова одлука коштала живота, јер су га Турци ликвидирали на почетку устанка. Свакако, то се могло десити и тако што је Турцима саопштено место његовог боравка. Могло је то бити учињено од стране Бугара, или, можда, Енглеза – ако су у Лондону проценили, да устанак неће успети, те је боље да Турци задрже Македонију под окупацијом.

А колико су Енглези били непријатељски наоштрени против Срба почетком 20. столећа и у току Првог светског рата, открио је у британским архивама др Драгољуб Живојиновић. Открио је, да је Британија од 1914. године чинила све на уништавању Срба и српске државе – без обзира што јој је Краљевина Србија била савезник! Није било дневног листа у Британији који није најружније писао о Србима. Од британских државника и војсковођа, није било ниједнога који је био наклоњен Србији. Британци су и у Првом светском рату чинили све да сачувају Аустроугарску Монархију, мада је она била у рату против Британије. Зато су на Солунском ратишту радили против Срба. Залагали су се да Италија задржи после рата Истру и Италију, да се Румунији уступи Банат, а да се Бугарској, поред Македоније, дарују и српске територије северно од Македоније! Др Живојиновић је завирио и у нешто старију архиву, па је, са запрепашћењем, читао британску документацију из 1903. године. И тад су Британци записивали у документима најружније о Србима. А то је објављивала и британска штампа.[1]

Само ова чињеница нас упућује на претпосатвку, да су Британци страховали од устанка у Македонији, јер је могао да се преобрази у српски устанак – с обзиром да је само мали део Македонаца био асимилован у Бугаре, или у планирану нацију Македонаца. То је могло подстаћи Британце, да се определе за опстанак турске власти, јер је устанак, ако би успео, био српски. То је, значи, навело Британце, да се потруде задржати турску окупацију и, ако је то тачно, онда не треба да се двоумимо зашто је вођа устанка (Гоце Делчев) тако рано ликвидиран…“

Београд, 13.мај 2016.