Српска православна црква и верници данас славе Велике зимске задушнице. Тог дана се обележава сећање на све преминуле. Иде се на гробља или у цркве и пали свећа.
Црква је прописала посебне дане – Задушнице, и то четири пута годишње. Зимске задушнице су у суботу, пред Месне покладе, у суботу пред Духове су летње задушнице, Михољске су у суботу пред Михољдан, а јесење, Митровске задушнице у суботу пред Митровдан.
На гробље и у цркву се носи кувано жито које подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у мраку, него у светлости Сунца. Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се зацељују ране греха. Свећа је симбол светлости Христове, која треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих.
У источној Србији се верује да свећа упаљена на Задушнице гори све до следећих. Такође, постоји веровање да ако се на Задушнице не упали свећа, мртви ће годину дана бити у мраку. Данас се у источним крајевима не ради ништа са вуном, а маказе су затворене, да би и вучје чељусти биле затворене.
СПЦ у току године обележава јесење или Михољске задушнице, затим летње Духовске, пролећне уочи Великог поста и и зимске које се зову још и Митровске. Овај празник увек долази у суботу јер је Исус Христ тај дан, уочи васкрсења, у недељу, провео упокојен.
Молитва за покојне
Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу. И усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање лицаТвога весели све од века свете Твоје. Даруј им царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу. Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш,и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животворним Твојим Духом, сада и увек и увекове векова.
Шта су Фебруарске задушнице
Скоро увек падају у месец фебруар, па су по томе и добиле назив. Спомињу се већу типику Велике цариградске цркве у ΙΧΧ века.
Пошто су везане за почетак Васкршњег поста, то су и ове задушнице покретне, тј. немају одређени датум. Недеља у којој се држе ове задушнице, назива се још и Задушна недеља. То је трећа недеља пред Васкршњи пост, која пада између Себичне и Беле недеље, која се јошназива и Месопусна недеља.
У овој недељи се не припрема рухо заневесте, јер оно дуго неће бити потребно, пошто се од недеље послеових задушница, па све до Побусаног понедељка не одржавају венчања.