Дакле, одакле почети у ово суморно и тешко време које нас заиста изненађује у свим сегментима живота. Можда би било добро да пођемо од једног значајног догађаја од пре неколико година. У новембру 2014.г. гласало се у УН на предлог Руске Федерације за Резолуцију против величања нацизма и после тог гласања дошло се до прве табле геополитичке карте света показаће се изузетно значајне за разумевања данашњих догађаја. Тада су САД, Канада и Украјина гласале против, 55 земаља је било уздржано и 115 земаља света је подржало Резолуцију. Све земље Европе осим Србије, Белорусије и Руске Федерације биле су уздржане. Какав морбидан резултат цивилизацијског процеса у 21. веку. Вратимо се још неку годину назад, а где би него у 1999. годину у којој су земље Европе, НАТО-а у броју од 22 државе са ресурсом од око 1 милијарду становника бомбардовале и ратовале са државом од око 10 милиона становника без одлуке Савета Безбедности УН читавих 78 дана или пођимо још неку годину назад у овој ближој историји, где него у 1991. годину и видећемо усташке симболе као нову демократску реалност насупрот српског народа на просторима геноцида над српским народом који никад није суђен нити смо ових дана могли добити у држави Србији Дан обележавања геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима.
Не можемо да се не запитамо како је културна Европа у својим недрима неговала такву страшну идеологију као што је нацизам чије наслеђе такво да би се најбоље могло описати речима духовника „…и демони се постидели људских дела…“. Није ли то дивља мржња према православљу и вечној истини која тако доследно гони оне који се, њој, тој мржњи поклањају, дакле гони на незапмћена злодела. Како иначе објаснити када водитељ на украјинском телевизијском каналу позива на убијање руске деце по концепту нацисте Адолфа Ајхмана приказаног у првом плану сликом и приликом или када Олимпијски Комитет откаже учествовање руским параолимпијцима на Олимпијским играма ове године. Али по оној новој геополитичкој карти света Резолуције из 2014. године, све земље Јужне Америке и Азије, готово читави континенти ипак гласају против нацизма и најдубље зазиру од овог ужасног залога модерне историје света. И можда ће тај стид и срам већине у овом свету у чињеници да им злогласне идеологије не могу бити идеал, спасити овај свет од последње пропасти.
Подсетимо се ових дана оног страшног погрома 17. и 18. марта 2004. године у коме је убијено осморо Срба, протерано 4000 Срба са својих огњишта, етнички очишћено 6 градова и 9 села и уништено 35 српских светиња најстаријих европских споменика хришћанске културе. Све то је чињено пред мирним аминовањем 20 000 припадника КФОР-а који су гледали дивљање 60 000 Албанаца опет у оном истом безумном походу да се из колевке једног народа протера самобитни народ српски који је вековима бранио светску цивилизацију од најгоре пропасти. И када се питамо одкуда изникли сатанисти који сада са најопскурнијим наративом и најбестиднијом агресивношћу творе најневероватније злочине против деце који превазилазе свако страдање у људском роду од постанка света, одговор је опет на истом месту. Због мржње према Господу, због рата против вечне Истине.
Зато личности као што је патријарх Павле чине цео свет другачијим и чине га станом човековог достојанства. Изузетно цењен у целом Православљу, необичан у свом аскетизму носећи крст достојанства Патријарха, неодступан у одбрани канона вере, слика Његовог блаженог и последњег пута са милион српских душа у ходу велеградом у 21. веку је једна од слика која нам збори да у нама још љубави Христове има. Зато свесни овог тешког и злом повампиреног времена пазимо и бранимо нашу отаџбину и речју и делом пружајући отпор најмонструознијим тековинама ове пале цивилизације. Трагедија богодступништва у виду разних -изама води овај свет у велику ратну драму, али као што Господ није трпео Содом и Гомор тако неће ни ово небивало стање у свету. Зато морамо бити и молитвени и спремни на отпор гажењу вредности које су сваком човеку при уласку у овај свет дате. Тако то чини увек спомињана група грађана у више од 610 дана пред Скупштином.
„Страшни су плодови ове цивилизације и велики рат је још страшнија неминовност“
Гордана Кангрга-Микулић, мр. Рачунарске Технике и мр. Телекомуникација и Информатике, иницијатор сам организатор Сабора Универзитетских Професора у оквиру којег сте сведоци бројних излагања наших цењених професора и доктора наука која се одвијају сваког петка у просторијама Ћирилице.