Био сам веома изненађен када сам чуо прве изјаве америчких великодостојника, све до самог врха, до председника САД, у којим говоре о малигном утицају Русије у појединим регионима света. Говорити тако о земљи с којом делите одговорност за судбину света, крајње је непромишљено и неодговорно. Поготово од оних који су измислили термин „политичка коректност”, за који смо убрзо сазнали да је још један вид манипулације Запада, потчињавања и вида контроле слабијих. А за њих су слабији сви, цео свет. Временом се и „балканска ситнеж” охрабрила и почела да користи исту терминологију.
А онда се прешло на појединачне, личне увреде, достојне најзагриженијих „друштвењака” с мрежа. Тако смо од самог председника САД чули да је руски председник гори од Хитлера. И ту је добио подршку балканске ситнежи, која жури под заштитни кишобран САД. Ни трага о чојству и јунаштву, о одговорности пред прецима и потомством. Тако је Хитлер добио неочекивану посмртну рехабилитацију и постао скоро па наш кућни пријатељ. Добри наш Хићо, опрости за сву нашу залуђеност у последњих осамдесетак година. Да Русија није никаква претња Западу, посебно Европи, зна сваки чобанин који је чувао овце на пространим ливадама које окружују плодну пољану засејану разним житарицама. Власник те пољане у бризи је како сачувати своје богатство од туђих оваца, мада би било сасвим довољно да о томе брину сами чобани. Али, искуство ратара је такво, па зна да се може ослонити највише на себе.
Без обзира на сву халабуку, свет ће имати бољу будућност ако се Русија одбрани у сукобу са Западом, који траје већ скоро два месеца. Наглашавам, да се одбрани, без обзира на хорске оптужбе да је Русија агресор на Украјину. Усуд недужног украјинског народа је у чињеници да му се десило неодговорно руководство, незрело да Украјини обезбеди улогу какву заслужује по свом геополитичком положају и потенцијалима. Десило се руководство које је желело да остане запамћено као ослободилац од Русије, која је није ни напала ни намеравала да је нападне. И дуже време је упозоравала владајућу структуру Украјине да не доводи на границе Русије незасите, непријатељске снаге земаља НАТО-а. Десило се и то да се руководство Украјине у тој својој намери ослонило на сумњиве снаге типа оних који су подржавале „доброг војака Хићу” у Другом светском рату. Тако смо после чешког доброг војака Швејка у Првом светском рату, с подобрим закашњењем сазнали да смо имали и немачког „доброг војака Хићу”. С могућношћу да и у овом трећем светском рату, који је почео, хтели ми то признати или не, добијемо неког новог „доброг војака Хићу”. С великим изгледом да то буде неко од оних ганутљивих лица са Запада која ових дана шпартају Кијевом обећавајући Украјини још оружја, докле год потраје Украјинаца. Наглашавам да добри војак Швејк нема ништа ни по карактеру ни по намерама с потоњим „добрим војаком Хићом” и његовим потенцијалним наследником.
Цвијетин Михајловић,
Суботица