Ђаво је у детаљу, каже стара изрека.
У обиљу крупних националних тема вест о „максимирању“ цене хлеба прошла је прилично незапажено. Наиме, у уторак 9. новембра Влада Србије донела је Уредбу „о обавезној производњи и промету хлеба од брашна Т-500“ којом је цена хлеба ограничена на 46 динара. Ограничење важи у наредних 6 месеци, што значи – тачно до избора. А после – ком опанци, ком обојци.
Какогод, бољег показатеља о стварном стању економије и друштва у Србији није потребно тражити. А Вучићева прича о златном добу у коме живимо распршила се као мехур од сапунице.
Није згорег подсетити, први пут је „златно доба“ грађанима Србије Вучић обећао још 2016. године, после га је само понављао.
Од тада је, међутим, само држава постајала све богатија. Буџетски приходи у последњих 5 година порасли су за око 400 милијарди динара – са 1.100 милијарди 2016. на (близу) 1.500 милијарди ове године. Дакле, за око 40 одсто. У исто време бруто домаћи производ порастао је упола мање, тј. за око 20 одсто.
Ни од идуће године не треба очекивати ништа боље. Предлогом буџета за 2022. планирано је само смањење стопе доприноса за пензијски фонд на терет послодавца за 0,5 одсто и повећање неопорезивог дела бруто зараде са 18.300 на 19.300 динара. То ће свеукупно државу коштати 17 милијарди динара, што ће рећи да ће за толико бити мањи буџетски приходи. А то је свега један одсто планираних прихода државне касе у идућој години, процењених на нешто преко 1.500 милијарди динара (а сигурно ће бити већи, јер су увек већи од планираних).
Новорадикали су на власт дошли, сетимо се, обећавајући хлеб за 3 динара. То је, наравно, била демагогија. Сад покушавају исто, да (наводно) јефтиним хлебом гласачима замажу очи. Док на једној страну додељују цркавицу, на другој отимају милијарде.