Шта рећи о протеклом периоду. Криза у свету се заоштрава значајном брзином. Најављен рат валута поприма све озбиљније размере, али то је коначно и било за очекивати. Западни валутни инструменти оптерећени огромним проблемима сопствених економија и пре ове кризе у Украјини, сада бивају оптерећени незаобилазном реалношћу, енергетском и прехрамбеном кризом као новим фактором притиска на који се до сада није рачунало или игра са штампањем новчаница у дуговно високо оптерећеним економијама више није валидан поступак функционисања.
Криза у обезбеђивању хране
У суштини све је било лепо док су неке друге економије нпр. Руска Федерација сервисирала потребе развијених земаља запада за нпр. енергентима у валутним инструментима земаља купаца и ту танку линију опстанка западних напредних економија пресекле су оне саме санкцијама према Руској Федерацији. И не би можда био проблем што би се плаћало сад већ у златној рубљи због недавне установљене златне валутне подлоге рубље, него је проблем у вредности западних валута које су бесомучно штампане, а немају реалне подлоге особито не златну. Последње вести су да ће бити могућа размена добра па и гаса у некој роби и ето у 21. веку вратили смо се, делује декларативно, на размену робе, али видећемо још да ли ће овај вид трговинске размене бити толико декларативан.
Очигледно је и наступање кризе у обезбеђивању хране. Руска Федерација и Украјина су обезбеђивале више од 30% светских потреба за житарицама, а сада, Украјина је у рату у време пролећне сетве, а Руској Федерацији су стављене санкције. И наравно пристигли су и први ефекти кризе у снабдевању храном, у Немачкој нема уља, у Италији у Милану хлеб је 8Е, а Африка је у појединим земљама пред проглашењем ванредних стања због глади. Дакле налазимо се заправо пред неописивом глобалном драмом узрокованом наступајућом глађу.
А код нас обележен је датум почетка бомбардовања Југославије 24. марта. Посебно дирљиво је било код споменика малој Милици Ракић као симболу страдања српског народа који је у своје време једини стао на црту у једнополарном свету групи светских хегемона. Какав је то био подвиг види се сада кад и велика сила као што је Руска Федерација има пуне руке посла да избланасира притиске овакве светске заједнице. Али тада, те 1999. године треба поновити, један мали народ је био стао у одбрану свих цивилизацијских вредности у никад виђеном неравноправном сукобу. Та јединствена борба једног народа против ресурса 22 земље је вечна слика исконске борбе која у таквом несразмеру никад више неће бити виђена.
Удовољавање Швабовим законима
И опет рецимо неку реч о предстојећим изборима, о матриксу који сасавим поузадно вуче нашу државу на дно битисања и опстанка. Поновимо такођер још једном, беше ли тзв. референдум који се одвио по противуставном Закону о референдуму и народној иницијативи. Уставни суд се још није одредио према предмету иако имамо решење о покренутом поступку оцене уставности Закона о референдуму и народној иницијативи. Тако позивајући тада, опозиција је обезбедила легализацију овог накарадног Закона и то у примени. Затим је промењен Устав и сада ординаријум странка и покрета наставаља назови изборни процес по промењеном Уставу са бирачким списковима од око милион и по мртвих. Зашто су ови избори већ покрадени? Зато што чак и највећа странка не треба ни једног гласа живог бирача, а то даље значи да су такви гласови мртвих суграђана раздељени на припадујуће части свакој странци. Успут зашто су расписани парламетарни избори? Ако је то тражила ЕУ због октроисане Скупштине, зашто тај разлог не знамо кад овако богато троше буџетска средства у медијском терору. Проф. др. Грујић је са потписницима Народне Иницијативе упућивао Управном суду и Уставном суду приговор да Председник Србије не може бити кандидат за председника Србије, зар као носилац листе своје странке и у већ једном мандату Председника ико може да се још једном кандидује. Надаље, да ли би странке тако бескурпулозне биле кад би у медијској промоцији користиле сопствена средстава или боље питање – да ли избори сваких годину и по дана служе да напуне џепове професионалним политичарима и њиховим шлеп сарадницима. И најбоље питање, да ли се у овом демократском игроказу званим избори легализује промењен Устав и да ли ће се после тзв. избора новим променама већ неког поподнева мењати Устав и тако удовољавати Швабовим законима са дна каце Новог Светског Поретка. Заправо, права чар ових тзв. избора је што бајка завршава одмах после избора и многе одговоре ћемо добити баш по мери нашег лупештва.
Дакле, остаје само улица и овако и онако, имамо пример генезе гажења Устава у Украјини и видимо до чега се тим путем стиже. Опака је вест да у условима урушеног Устава и погажених закона, ни дешавања на улици неће моћи балансирати најтеже процесе пред којима се налазимо. Свеједно, народ ће морати да се организује у одбрани виталних интереса када ова власт скине чаробне рукавице изборних обмана. Споменимо опет и опет мали протест у више од свакодневних 620 дана опстојања пред Скупштином.
„Изаберимо излазак из раља система који нас је у овај хаос довео. На изборима у Србији мртви гласају, живи учествују, а трговци гласовима побеђују“
Гордана Кангрга-Микулић, мр. Рачунарске Технике и мр. Телекомуникација и Информатике, иницијатор и организатор Сабора Универзитетских Професора у оквиру којег сте сведоци бројних излагања наших цењених професора и доктора наука која се одвијају сваког петка у просторијама Ћирилице.
Врчин, 1.4.2022.