Катарина Живановић
Већ смо навикли на извештавања таблоида са суђења која прелазе не само границу доброг укуса, него се косе и са свим етичким стандардима. Посебно ако је реч о силовањима, где се до детаља преносе речи оптуженог и додатно траумирају жртве. Међутим, када је реч о суђењу Вељку Беливуку и члановима његове организоване групе, таблоиди не само што се праве неми, већ издају и саопштења зашто речи првооптуженог не можемо читати у њиховим редовима.
„Напад на државу“, укратко је саопштио Курир, док остали прорежимски медији нису ни писали о томе шта је Беливук на саслушању рекао, а то је да је његова група радила за државу, учествовала у протестима, обезбеђивала инаугурацију председника Вучића када су новинари били нападнути, и, на крају, учествовала у рушењу Савамале, по налогу државе.
Да ли је исказ осумњиченог истинит или не, у крајњој линији оцениће суд. Али разлог због чега прорежимски медији нису извештавали са суђења које јесте у интересу јавности, доказ је више под каквом медијском, а и уопште, аутократијом живимо. Исти ти медији нису имали проблем да јавности предоче речи првооптужног за убиство премијера Зорана Ђинђића, Звездана Јовановића. Који је негирао да је пуцао у премијера. Његов идејни вођа Милорад Улемек истовремено пише књиге из затвора, вишеструки силоватељи дају интервјуе у Информеру, али изјаве Беливука о његовим активностима за државу – нема. Поставља се питање – зашто?
Перица Гуњић, уредник Цензоловке, каже за Данас да је то зато што им је једини циљ додворавање властима.
– Режимским таблоидима, који проституишу новинарство на сваком кораку, никада није био проблем да пренесу како разни криминалци пљују критичаре њихових политичких газда, да и сами измишљају најодвратније лажи. Али када Вучића и Вулина оптуже за дружење са убицама, претварају се у новинарске свеце. Али ни то не знају да раде – прави новинари заиста неће здраво за готово узети шта кримоси кажу пред судом, где имају право да лажу да би се одбранили, али би одмах потражили друге сведоке или друге начине да докажу да ли је то тачно – указује Гуњић.
Новинар и медијски аналитичар Недим Сејдиновић каже да је јасно да оно што је рекао Беливук не иде у корист Вучићевом режиму, па је стога цензура разумљива, „тим пре јер постоје претходне прилично потковане информације које говоре о блиској сарадњи његовог клана са врхом државе“.
– Није уопште спорно пренети речи оптуженог у процесу, напротив, јавност је за то заинтересована и има право да зна. Истовремено, то треба учинити са оградом, јер је општепознато да оптужени има право да не говори истину у корист своје одбране – истиче Сејдиновић.
Председник НУНС-а Жељко Бодрожић упозорава да медији морају да буду опрезни и савесни када су овакви случајеви у питању, јер и оптуженици за најтежа кривична дела, попут Вељка Беливука, имају право да се вербално бране како знају и умеју и да се не држе истине и чињеница.
– И ту су уредници Курира у праву, само што је њихово позивање на новинарску етику и јавни интерес поприлично селективно, јер су и они, а и њихове колеге из других сличних медија, користили људе попут Беливука или тзв. неименоване и поуздане изворе, како би клеветали, вређали и криминализовали таргетиране појединце и колективе, нарочито опоненте и критичаре Александра Вучића. Било би лепо да се сете те Жежељеве етичке громаде колико су људи до сада ставили на стуб срама без икаквих доказа и чињеница и противно свим ставкама Кодекса новинара, па да се добро постиде и потом почну заиста да раде професионално, независно и у складу са Кодексом – наглашава Бодрожић.
Он додаје да му је, с друге стране, засметало нашироко преношење у независним медијима Беливуковог наступа пред судом и његових открића, као и наслови како је он признао да је радио прљаве послове са напредњацима.
– Ништа он није признао, већ се само бранио неким тврдњама, мимо онога што стоји у оптужници, које није поткрепио било каквим материјалним доказом. Понављам, колегинице и колеге који држе до професије и етике морају да буду пажљиви и суздржани када су овакви случајеви у питању – поручује Бодрожић.