Зашто је толико католика мање? Јер је Црква назадна, ХДЗ-овска и велича усташтво

ПРЕНОСИМО ТЕКСТ СА ХРВАТСКОГ ПОРТАЛА INDEX.HR

 

ОПАО ЈЕ број католика у Хрватској у задњих десет година.

Ево што кажу бројеви

Државни завод за статистику објавио је коначне резултате Пописа становништва, кућанстава и станова у Републици Хрватској 2021. године о укупном становништву према сполу и старости те етно-културалним обиљежјима становништва.

Удио католика у укупном броју становника 2011. године био је 86.28 посто, а на попису 2021. има их 78.97 посто, што је 7.3 посто мање. У апсолутним износима, на попису 2011. било је 3.697.143 католика, а десет година касније их је 3.057.735.

Укупан број католика у Хрватској 2021. био је мањи у односу на 2011. за 639.408.

Број агностика и скептика порастао је с 32.518, односно 0.76 посто 2011. године на 64.961, односно 1.68 посто 2021. године. Грађана који су се изјаснили као атеисти и да нису вјерници било је 2011. године 163.375, односно 3.81 посто, а 2021. године било их је 182.188, што је 4.71 посто становништва.

Хрватска слиједи еуропске трендове

То је оно што говоре бројеви, оно што су показали истраживање и анализа. Социолошки, због чега је точно опао број католика у Хрватској, тема је за размишљање. У том смислу, Хрватска, иако још увијек снажно католичка земља, заправо слиједи еуропске трендове

Број католика у свијету расте посвуда осим у Еуропи, показао је попис који је прошле године објавио Ватикан. Истраживање се односило на раздобље закључно с 2019. годином, а темељем чега такођер можемо процијенити трендове.

Hа дан 31. просинца 2019. број католика у свијету износио је 1.34 милијарде. То представља повећање католичке популације од 15.4 милијуна у односу на бројке из просинца 2018., што је пораст од око 1 посто, отприлике у складу с растом глобалне популације. У Еуропи је број пао за 292.000 у односу на бројке из 2018.

Кршћанство опада у Њемачкој и Француској

Што се тиче осталих истраживања, рецимо да кршћанство као такво у Француској непрестано опада од 1980-их. Анкета из 2021. је показала да више од половице француских грађана не вјерује у Бога нити кршћанство сматра релевантним. Људи који су се изјаснили као католици пали су с 81 посто 1986. на 47 посто 2020., док је број људи који су се изјаснили као нерелигиозни порастао са 16 посто на 40 посто.

Слично је и у Њемачкој. Како је у травњу писао Деутсцхе Њелле, данас у Њемачкој има мање од 22 милијуна католика и мање од 20 милијуна протестаната – што је укупно испод 50 посто становништва. Стручњаци процјењују да ће 2060. године само још 30 посто њемачких грађана бити вјерници Католичке или Евангеличке цркве.

Цркве су у раздобљу од 2000. до 2015. годишње губиле око 0.6 до 0.8 посто уђела у становништву, а након 2016. та се стопа повећала на 1 до 1.4 посто годишње.

Занимљиво је и истраживање Степхена Булливанта, професора теологије и социологије религије на лондонском католичком свеучилишту Ст Марy’с. Истраживање је реализирано у сурадњи с паришким Католичким институтом.

Резултати показују да у најмање десет еуропских земаља више од пола младих нема осјећај никакве вјерске припадности. Ради се о младима  између 16 и 29 година у 21 еуропској земљи.

Најмање религиозна је Чешка у којој 91 посто испитаника у тој добној скупини нема никакву вјерску припадност, а слиједе је Естонија, Шведска и Низоземска гђе између 70 и 80 испитаних нема вјерску припадност, а у Великој Британији, Мађарској, Белгији, Француској, Финској, Данској, Норвешкој и Шпањолској је тај број изнад 50 посто.

Хрватима се догодила Католичка црква на хрватски начин

Што се тиче Хрватске, професори социологије Крунослав Никодем с Филозофског факултета и Синиша Зриншчак с Правног факултета направили су истраживање које показује да су религиозности, и црквеној и особној, у Хрватској и даље склоније жене, особе с нижим ступњем образовања, они чији родитељи имају нижи ступањ образовања и људи из мањих мјеста.

Према овом истраживању, у Хрватској се 80.3 посто људи декларирало римокатолицима, но половица њих не одлази у цркву. Удио оних који вјерске обреде не похађају никада или их похађају ријетко удвостручио се од 1999. године (20.1 посто) до 2018. године (40.5 посто).

Подаци које су они добили иду у корак с данашњим резултатима Државног завода за статистику. Очито је број католика у Хрватској у паду. Осим што се ипак дијелу Хрвата, као уосталом и западним Еуропљанима, тако догодило 21. стољеће, у којем по логици ствари религија није важна као некоћ, догодила им се и Католичка црква на хрватски начин.

А Католичка црква у Хрватској живи у неком својем мјехуру, у којем се не пропагира сама вјера, него су честа и застрањења до нивоа потпуне несношљивости према другима, уплитања у политику као и величања усташтва.

Кошић као примјер назадног попа

Најочитији примјер свећеника који ради што му пада на памет јест сисачки бискуп Владо Кошић. Његови ставови о цивилизацијским питањима толико су декадентни да заслужује спомен

Подсјећамо на његово излагање на представљању књиге Јосипа Печарића о Марку Перковићу Тхомпсону, кад је рекао да усташтво није било фашизам, него организирано војно ђеловање у обрани Хрватске као државе, о чијој су се нарави позитивно изразили и бл. Алојзије Степинац и др. Фрањо Туђман.

“Биједниче Пуљак, дао Бог да ти дица буду педери и лезбијке! Ђубре изопачено, сподобо, умрит ћеш у својој изопачености”, написао је Шегота, који је иначе у објавама на Фацебооку величао Анту Павелића и поздрављао усташким поздравом “За дом спремни”.

Поп из Дубровника говорио да је антифашизам злочиначки покрет

И свећеник Дубровачке бискупије Миљенко Бабаић на дубровачком гробљу Бониново, пригодом полагања вијенаца у поводу Дана државности 2009., молитву за погинуле бранитеље искористио је за напад на предсједника Хрватске Стјепана Месића.

Бабаић је спомињао Други свјетски рат те злочине које су починили партизани. Бабаић је за Месића рекао како се сврстао само на једну страну, додавши како су заправо сви антифашисти лажни, као и да је антифашистички покрет злочиначки.

Скандалозан је случај из Бузета који датира из 2007. године.

Поп предбацивао родитељима јер бебу која је преминула нису крстили

На погребу десетомјесечне бебе свећеник Лино Ракар предбацивао је родитељима зашто малену нису – крстили.

Он је родитеље питао зашто је нису могли крстити прије одласка лијечнику. Све је згрозио, па су многи с негодовањем напустили цркву прије краја проповиједи. Проповијед је, наводно, одржао пијан.

“Нисам био пијан! Ви никад не попијете?” касније се оправдавао новинарима, казавши и да је можда био мало груб према мајци, али ништа зло није рекао.

Наравно да темељем свих ових примјера не можемо стигматизирати цијело свећенство у Хрватској, али можемо парадигматски ипак одредити гђе је оно точно идеолошки запело, таман негђе код миса задушница за ратног злочинца Слободана Праљка или Анту Павелића.

Симбиоза с ХДЗ-ом

Оно што грађане посебно може иритирати, однос је Цркве и ХДЗ-а. ХДЗ се очајнички улизује Цркви још од великог пучког славља уприличеног у Загребу 1990. године након конституирања Сабора Социјалистичке Републике Хрватске, а кад су Фрањо Туђман и тадашњи кардинал Фрањо Кухарић положили крух, златне дукате и пластичног Исусека у колијевку.

Тада је, као, симболично рођена хрватска држава. Испоставило се да је та држава тек формално секуларна, а у пракси Црква је увијек била наглашено усмјерена над самом државом, која се никад томе није нити покушала одупријети, неовисно о томе о којој се влади радило.

Владе десног преџнака знале су да гласачко тијело идентификацијски дијеле с Црквом, док СДП-ове владе очито нису биле довољно кадре и способне да ствари око финанцирања Цркве барем у некој мјери разријеше. Резултат свега? Свећеници често и недвосмислено људима поручују за кога гласати.

Проблем Ватиканских уговора

Истакнимо и примјер финанцирања цркве темељем Ватиканских уговора. Ватикански уговори су четири међудржавна споразума која су потписана 1996. и 1998. године. Точније, три су потписана у просинцу 1996. године, а задњи је потписан у листопаду 1998. године. Све уговоре је потписао тадашњи потпредсједник владе Јуре Радић.

Због прилично комплицираних односа у уговору, тешко је утврдити точан износ који Црква сваке године добива из прорачуна.

Свакако, тај је износ флексибилан јер је обвеза Хрватске да Цркви уплаћује износ просјечне двије бруто плаће помножен са жупама у Хрватској. Како се плаће мијењају, а једнако тако и број жупа, јасно је да овај износ варира, а што је бољи стандард грађана, то и Црква добива већи новац. Укратко, ради се о милијардама куна.

Уз све наведено, не чуди што је број католика у паду. Можда ће то зачудити просјечног ХЏ-овца, посебно оног који сматра да се домољубље јача и кроз одласке у цркву, но остатак грађана оваква Католичка црква може само одбити.

Теолог Вучетић: Бог је претворен у националистичког монструма који рига мржњу

Око овог пада броја католика смо питали и теолога Марка Вучетића.

“Када бога претворите у националистичког монструма који рига непријатељство и мржњу према свима онима који се не уклапају у овај морбидно, од ХДЗ-а и главних представника Католичке цркве у Хрвата, формирани концепт нације, народа, државе и религије, сасвим је нормално да све здраво одумире, па и здрава вјера, оно што остаје, остаје на разини огорчене, радикализиране наказности.

Католика је 639.000 мање неголи их је било прије десет година, бит ће их и све мање, а то значи да за нас, као друштво, али и за здраво католичанство, ипак постоји нада. Она је у онима који су одбацили националистичко-фундаменталистички концепт борбеног Хрвата и католика”, говори он.

“Не вјеровати у таквог бога је питање части”

Додаје да разумије све оне који се, у односу на садашње значење и улогу бога у хрватском друштву, одлучују за невјеровање.

“Не вјеровати у таквог бога, питање је части. Прибојавам се оних који вјерују у бога који мрзи Србе, Југославене, цјепиво, хомосексуалце и, наравно, надбискупа Мату Узинић

То је бог који лоповима из Ине даје прве клупе у црквама, то је монструм који организира референдуме против националних мањина, шурује с Бандићем у Загребу, скрива свећенике педофиле, у Сабору тражи законе који ће негирати људска права, благонаклоно подржава снимање и јавно објављивање умирања тешко болесне супруге која ће већ за који дан бити заборављена како би се родила нова љубав.

То је садист који ратног злочинца претвара у теолога на чијим рукама се мијешају трагови одговорности за убијене у Ахмићима, али и издајнички цјелов бискупа, то је наказа која се весели смрти Владимира Матијанића и, да не набрајам више, то је управо онај бог који нас преко три десетљећа малтретира на сваком кораку”, говори.

“Патологизирали смо државу, нацију и религију”

“Хајмо, напокон, погледати истини у очи – патологизирали смо државу, нацију и религију, као такви смо непотребни и сувишни у свијету, и добро је да нестајемо. Интимно се надам, највјеројатније безразложно јер се нада ослобађа када нестану сви разлози, да ћемо схватити како је потребно угасити, презрети и напустити досадашње концепте државе, нације, народа и религије те их другачије дефинирати.

Садашња држава и нација, садашњи народ и бог нас убијају. Погледајте попис становништва, то је смртовница.

Национализам је смртни запис. Религијски фундаментализам бога претвара у демона који ствара демонску заједницу. Све то је, нажалост, наша стварност. Морални императив је да нешто такво нестане”, рекао је Вучетић за Индекс.

index.hr

Коментари:

Gustav Mali

Kako prepoznati velikog lopova? Na sva pluća viče da je veliki Hrvat i veliki katolik. 😁
123
8
ODGOVORITE
Prikaži 4 odgovora

Samo u prolazu

Ljudi tesko zive, ali bitno da je Bozanic svoje dvore oblozio Onixom(poludragi kamen). Ljudi se ne odricu Boga, odricu se crkve u Hrvata.
71
4
ODGOVORITE
Prikaži 2 odgovora

Zdenko Pavijan

Kod nas popovi šire mržnju i surađuju u lopovluku s hadezeom. Pa aj ti njih cijeni. Mrš, smeće odvratno.
57
3
ODGOVORITE
Prikaži 1 odgovor

Bongo Bongo

Pa zato jer je crkva jedna obična kriminalna skupina a vjera u Boga je osobni izbor

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *