Гордана Кангрга-Микулић
Свет се налази у турбулентном стању и нада као иманентна човекова особина ублажује бол, подиже из посрнућа и пружа светлост у најтежим околностима. Али и али, овај свет је одавно утонуо у тешке падове и паклене дубине таквих посрнућа и злочина да размере тог стања и велики духовници са болом изражавају и посебно истичу да је свет пред великом катастрофом. Зашто уосталом говорити толико о катастрофи? Зато што ће људима бити, по речима светих, потребан крајњи напор да се прође кроз Господом допуштене катаклизме чији су знаци свуда око нас. И зато данашња нада не може бити неразумно усмерена према жељи да се све врати на исти пут или како то кажемо- да наставимо „нормално живети“. У свету где постоји трговина људима, децом, промоције безсрама и где је заживела сатанистичка регулатива, наратив и култура нема одавно никакве нормалности. Игнорација таквих паклених друштвених тенденција довела је читав свет на руб опстанка, па тако и нашу земљу.
Запараво наша нада треба бити усмерена на пре свега разумевање неминовности догађаја који долазе. Пред сваки велики рат урушавање света је трајало, почињало је економским поремећајима, свет се даље развраћивао иделошким странпутицама, сетимо се нацизма, настављало би се прогонима неистомишљеника и на крају догађајима који су за свако време изгледали као последња времена. Све данас имамо на столу у горем, наопакијем и бруталнијем облику, захваћен је цео свет, па по мери непосредних догађаја можемо измерити или ипак не можемо, будућа велика разарања. Шта ће то бити окидач великих ратних конфликата и одвести целу ову цивилизацију у хаос готово да је небитно, рушилачки трендови су одавно почели и стално напредују и не заустављају се.
Наша припрема и нада треба бити окренута припреми на драматичне услове у који свет тоне упорно вођен агендом према свеопштем конфликту. Та затегнутост и наоштрени односи светских чинилаца виде се свуда око нас. Зар у Канади, и другим државама нема великих покрета као отпор насиљу мерама у некој пандемији која успркос свим законима науке и друштва постаје све гора, на другој страни у неким земљама се скидају све мере јер вероватно важнији постаје наратив везан уз ратне сукобе или, што би се рекло, та друштва су у непосредном медијском аражману који може да се подведе под – „против Русије“. Па чак и на Олимпијским играма изгледа као у ратној арени, као да су политички односи најпресуднији односи данас, а спорт изговор.
А код нас ври, ври у народу који се буни, ври као последица дугогодишњег политичког и економског урушавања, ври између криминалних група. Али све то не смета да се мења Устав у октроисаној Скупштини по превари тзв. реферндума на путу да се на сваки начин друштво на ланцу приведе новим изборима. Делује да су избори паклена капија после које ће сва тишина и тихо врење просто експлодирати. Страним центрима моћи је план – даљња дезинтеграција целе Србије, али и српских земаља и то ће покушати остварити друштвеним процесима који на различите начине имају релацију са колапсом. На ове чињенице указују припреме и потписи на документе по којима Србију надаље треба експлицитно водити тело Новог Светског Поретка.
У тај мозаик се одлично уклапа и деловање компанија прљаве технологије које заправо примарно имају за циљ ефекте горе од ратног разарања често по линијама раздвајања корпуса српског народа. Најбољи доказ за то је да су поједине руде и технологије чак и овог момента превазиђене и једини комплексан разлог остаје разарање и трајно уништење природног и историјског простора српског народа. Зар фабрика гума ради најбоље у плодној равници, да ли разлетање стена представља најбољи метод рударења, да ли 900% више арсена у ваздуху представља пословно и државно одговорно окружење, да ли је Дрина и Подриње место новог напада на Србију.
Ова снажна полуга разарања, као и у перспективи енергетски, информациони и економски крах ће изнимно лако уводити друштва у немогуће кризе. Старо и ново питање – зашто? Због свеукупне контроле у првом реду над целим народима и посебно човеком, запланиран је читав концепт деструкције и да ли ће све то бити могуће видећемо у арени догађаја у којима ће нам бити потребна сва нада овог света.
Наш народ на све начине покушава да држи баланс овом свеуништвајућем нападу на ресурсе, на животе, на најмлађе, на државу и то чини порађајући веома тешко народне покрете и нове људе који у крилу народа покушавају да одбране најтемељније вредности сопственог опстанка. Милиони људи се данас окупља покушавајући да у одсуству свих процедура избори минимум слободе. Ми смо у тој стази дуже од свих и боље од свих разумемо стратегију народног отпора, то нам је дефинитивно једини избор и тако га морамо и разумети, као што то ради група грађана пред Скупштином у низу од више од 570 дана опстојања.
Гордана Кангрга-Микулић je мр. Рачунарске Технике и мр. Телекомуникација и Информатике, иницијатор je и организатор Сабора Универзитетских Професора у оквиру којег се организују бројна излагања наших цењених професора и доктора наука која се одвијају сваког петка у просторијама Ћирилице (Скерлићева 12).