Излив Шодроша у Мозак
Марко Видојковић
Данима и ноћима на Шодрошу се „догађа народ“. Чувари Шодроша су „народ“, а чувари Шодроша од народа су полицијски оклопници. Свакодневно са Шордоша стижу исте или нешто горе слике: народ дође да брани Шодрош, а онда полиција гура, бије и хапси народ.
Шта је Шодрош? То је новосадска оаза природе, за коју не бисмо ни знали да није у епицентру најновије еколошке борбе загађеног народа против загађивачке власти и њених загађивачких пословних партнера.
„Еколошке патроле“ су на Шодрошу чувале стражу пуна четири месеца, а онда су се једног дана појавили представници кинеске грађевинске компаније ЦРБЦ у пратњи личног обезбеђења (МУП Србије) и сеча дрвећа је почела. Каква сеча, зашто сеча? Зини да ти кажем, гласио је уобичајени одговор и почеле су батине.
Гради се мост на том месту, па мора да се исече дрвеће, то је теза. Последњи пут кад сам проверавао, није постојала званична потврда ове тезе, не знам да ли је у међувремену дошло до потврде, али то у овом часу више није ни битно.
На први поглед, битка за Шодрош је само једна од многих еколошких битака које грађани бију у овој распалој земљи, попут битке за Левач или битке за Старицу. Ова битка је, ипак, баш згодно, налетела у данима формирања нове владе Србије, владе којом нам је председник свима опсовао и оца и мајку, владе која обећава све најгоре и још горе, јер се не зна у којим ће фотељама отпаци из бивше владе, такозвани слободни радикали и слободни ЈУЛ-овци, завршити.
Оно што се по саставу владе јасно види је да ће се малтретирање грађана наставити унедоглед – иживљавање страхом, изазивањем панике, измишљеним аферама, правим аферама, инфлацијом, несташицама, поскупљењима, хладим радијаторима, убиствима, нерешеним судским процесима, непокренутим судским процесима, а и полицијским батинама.
Зато Шодрош нису само кинески мост, жабе и чапље. Зато Шодрош нису само екологија и природа. Шордош је више од Шодроша. Шодрош је наша једина побуна у ово тужно доба, када никакве друге побуне нема на видику. Шодрош је почетак, Шодрош је крај. На Шодрош се не иде само због моста, на Шодрош се иде јер се нема где другде дићи глас против мафијашке државе.
На Шодрошу се из дана у дан добија уверење да ће нам бити све горе и горе. На Шодрош се иде по лично уверење о томе да је прљави, кинески и сваки други капитал битнији од грађанина. На Шодрош се иде да се види како полиција хапси активисте, развлачи људе по високој трави, а девојкама штитовима разбија носеве.
Биће патетично ако закључим да се ових дана на Шодрошу брани Србија, међутим, има ли патетичније средине од ове, у којој нас већ десет година један патетични пијани умоболни циркузант шамара, а ми упорно окрећемо други образ. Да, на Шодрошу се брани Србија. На Шодрошу ће (можда) и пући.
