Најпознатији иконографски симбол апостолске вере је сазвежђе Риба, иако је риба још преришћански фалусни симбол подунавског бога Дагона и плодности Велике Мајке, а сматра се да су Рибе симбол Атаргатис сиријске богиње мора. Све до Константинове визије лабарума риба је била доминантан симбол ришћанства, па св. Климент Лесандријски препоручује печате и фасаде кућа са знаком рибе.
Неколико векова касније, Августин нас обавештава да је акроним ИХТИС настао од од почетних слова сложенице: “Исус Христ, Син Божји, Спаситељ“ у значењу риба. Тобоже је то “грчка” реч за рибу, што Н. Озимић с правом доводи у сумњу. Јер, Исус (< ариј. иша, господар), Рист (< ришта, син праоца човечанства ), Син (< ариј. суну, син, Сунце), Божји (< ариј. дјаус, Бог ) и Спаситељ (ариј. авасатри, спасилац, РВ 10,27) нису “грчке” већ аријске или архаичне србске речи! Поготово, што аргументи и историјска форезника сведоче да “Грци” и “грчки” језик нису ни постојали у апостолско време!
У Националном музеју Рима постоји гробна слика две рибе, са натписом “Рибе живота”. У каквој вези стоји сазвежђе Риба са животом? Одговор пружа астрономија и мистерија сазвежђа Риба, које у старом србском календару представља први наговештај почетка обнове природе и живота у годишњем циклусу! Да би ово разумели, морамо знати да се ради о звезданој години Зверокруга и његовом последњем сазвежђу које са мартовским стилом доноси нови примордијални циклус године, за разлику од тропског, уведеног грегоријанском реформом у 16. веку где су Рибе први знак ретроградног циклуса од 25.920 година!?
У звезданој години србског календара сазвежђе Риба је обележје за Сретењски месец или фебруар, што није латинска реч већ долази од аријског випра, побуда, делатан, покретан, што семантички апсолутно подржава празник Сретења (2/15. 2.) који је добио своје митолошко име по првом сусрету Лета и Зиме. Иконографски се у србском предању представља као двојност бога Вида на коњу, који са глоговим штапом у руци тера баба Зиму! јер Рибе су последњи знак звезданог Звероруга, по коме је стилизовано последње азбучно слово “ш” чија спота управо означава крај или завршетак!
Сазвежђе Риба претходи пролећној равнодневици 8 марта, у константној звезданој години која датумски представља почетак новог циклуса године везаног за пролећни мрест моруне култне рибе бога Дагона. Јер, највећа слатководна риба моруна, дугује своје име божанском пару Смрти: Моран и Морана, ариј. марана, смрт, као оличење старе године која умире а рађа се нова. Отуда, стари Срби су лутку која се звала Морана бацали с пролећа у реку као оличење Зиме! Морана је код „Сумера“, алиас Кимера, такође поштована као Велика мајка Мирина или Мариенна!
Риба моруна је долазила на мрест о пролећној равнодневици, када Сунце већ вискоко језди небом расипајући божанску светлост и најављујући скори крај зиме. Управо је тај део Подунавља добио име Дагонија, по богу Дагону или Морану, ст. србски Маран или син Воданов. Очигледно, да бог Дагон стоји семантички у вези Одакона на Истоку, који се како извештава Мардуков свештеник Бероуз појавио из Еритрејског (Црвеног) мора, баш као и Оанес у облику рибе (Аполодор).
Осим мреста моруне, други земаљски аспект сазвежђа Риба у вези плодности је загревање вода и водених токова:
“Мори водо студна водо…
Ајде већем загревај се,
загревај се, затоплеј се…
на недељу пред Велигдан (Васкрс).
нар. песма, Златановић
Јер, вода је зими хладнија од земље и почиње да се загрева о Сретењу на почетку пролећа, достижући потребну температуру за обнову биљног света о Васкрсу! Потврду даје А. Асов, са предањем о Водану богу Нава који је оличење сазвежђа Риба.
Али, суштински узрочник свих промена припада “небеским водама”. О празнику Сретења, који се у народу сматра почетком пролећа почиње појачана емисија енергије из космоса и траје све до светог Илије првог јесењег свеца. Максималан доток енергије је од 20-25 марта по звезданом Зверокругу, или од 2-7 априла по тропском. Само, што се тачан дан у ових шест не може знати унапред а данас се електронски мери са сателита.
Бог Дагон и по њему подунавска Дагонија и античка Дакија, истородни су ариј. дāхана, „уништавајући“, придевак бога Нава у вези ватре, која се односи на Огањ пролећне равнодневице, од кога зависи опстанак човека на Земљи. Ова семантика налази потврде код Филона из Библоса, који помиње Дагона као сина Бела бога Сунца или феничког Крона (Кори, Фрагменти). Потврду овог тумачења даје аморитски Адад, син бога Дагона, који има исте атрибуте као и ханански Бел. Риба моруна, као култни симбол бога Дагона, директно објашњава, зашто Дагон као филистејски идол с рибљим репом у Постању (27, 
истовремено значи и „зрно“ и „жито“!
истовремено значи и „зрно“ и „жито“!Очигледно, да су Сабири, алијас Хавили са Хелма (Балкана), односно библијски Фисонци (Меди,Сарбати) или прецизније преци Срба, пренели симболику плодности у вези мреста моруне из земаљског раја Подунавља. Не само на Исток већ по целом шару земаљском, па је тако риба постала општи симбол плодности код многих народа.
Слободан М. Филиповић