На основу до сада прикупљених података из Истраживања о грађанима Србије који живе у инсотранству, највећи проценат, њих 30 одсто, налази се у Немачкој, на другом месту је Аустрија, а потом следе Шведска, Швајцарска, Норвешка и Америка.
Примећује се дакле једно кретање ка северу Европе, што је и последица имиграционих политика на пример Норвешке, која привлачи образовану радну снагу – каже у разговору за Данас Снежана Лакчевић, помоћница директора Републичког завода за статистику и начелница Одељења за попис.
Ово је донекле другачија слика у односу на податке из 2011. године, када је показано да је највише српских држављана у Аустрији, потом Немачкој, односно Швајцарској, Француској, Шведској.
Одлазе млађи људи
Истраживање о грађанима Србије који живе у инсотранству је прво истраживање под овим називом које РЗС води паралелно са пописом. Оно се спроводи тако што наши држављани попуњавају упитник који је доступан на сајту РЗС-а.
Снежана Лакчевић објашњава да су овим упитником обухваћена питања о години и месту рођења, држави у којој тренутно бораве, образовном и економском профилу, као и питање да ли планирају да се врате у Србију.
– Током припрема овог пописа, имали смо велико интересовање наших грађана широм света да буду пописани. Мада су они већ пописани у земљама у којима живе дуже од годину дана, ми смо ипак одлучили да направимо ово истраживање. Добићемо драгоцене податке да видимо у које државе наши људи одлазе, те да у аналитичком смислу допунимо сет података који већ добијамо из самог пописа – наводи Лакчевић.
Она каже и да је још увек рано да се говори о обухвату који је постигнут овим истраживањем, али додаје да ће добијени резултати бити драгоцени.
Подаци о грађанима који живе у инсотранству дуже од годину дана добијају се иначе и кроз сам попис који се тренутно спроводи у земљи, и то тако што чланови домаћинства дају податке о одустним члановима који су ван земље.
– Преко изјава чланова домаћинства 2011. године пописали смо око 350,000 наших грађана у иностранству. Њихова просечна старост била је 34 године, што је било значајно ниже од тадашње просечне старости становништва у земљи која је била виша од 42 године. Такође, тада смо установили и да је у периоду од 2002. до 2011. године у иностранство отишло око 150,000 грађана. Њихова просечна старост била је још нижа 28 година, и сваки пети је био са високом стручном спремом. У исто време међу грађанима који су живели у Србији 2011. године 16 одсто је било са дипломом високе школе, факултета итд – каже Лакчевић.
Никакве обавезе не произилазе из пописа
Поједини демографи у претходном периоду процењивали су да је око 200,000 грађана Србије напустило земљу на дуже од годину дана у периоду од 2011. до сада.
Упитана о овим проценама, Снежана Лакчевић каже да би сачекала резултате пописа и истраживања, јер се мало зна о миграторним кретањима током последње две пандемијске године.
Она објашњава и да су све до 2011. године подаци о грађанима Србије такође прикупљани ван пописа, и то тако што су исељеници попуњавали формуларе који су били дистрибуирани преко амбасада, цркве, удружења у иностранству.
Први пут када је то учињено 1971. године – добијен је податак да је 210,000 наших грађана на привременом раду у иностранству.
– Међутим, трошкови су били високи а обухват је увек упитан. Истовремено, пред попис 2011. промењена је дефиниција укупног становништва, тако да међународне препоруке сада наводе да се становиштвом једне земље сматра оно становништво које на тој територији живи у континуитету најмање годину дана или више, односно краће од годину дана али са намером да остане годину дана или дуже – објашњава саговорница Данаса.
Упитана на крају како оцењује досадашњи ток овог пописа те да ли је изненађена неповерењем грађана, она каже да се ипак ради о мањем броју оних који немају позитиван однос према попису.
– Грађани понекад нису расположени да дају податке, међутим важно је да пренесемо поруку да је попис једном у десет година. Оно што сада урадимо, то ће бити слика Србије за наредних н генерација. Јако је важно да схватимо да је то статистичка акција, којој сви заједно треба да допринесемо како бисмо добили објективну слику нашег становништва. Грађани треба да буду релаксирани. Попис је само у статистичке сврхе, подаци су заштићени, нико не може да наметне било какве обавезе на основу пописа нити они могу да остваре било каква права позивајући се на попис – закључује Лакчевић.