Републички завод за статистику је у септембру објавио процену овогодишњих просечних приноса кукуруза: 4,8 тона по хектару обрађене земље. Ова процена је знатно испод резултата током “добрих” година, када су просечни приноси преко 7,5 тона.
Ако се прогноза РЗС обистини, ове године ће се у Србији произвести чак 3,3 милиона тона мање кукуруза него 2020. године. Кривац за овако ниске приносе је – време. Како наводи сезонски извештај РХМЗ Србије, лето 2022. године било је треће најтоплије од кад постоје мерења, али и рекордно врело у многим деловима Војводине. У Новом Саду, просечна летња температура била је за чак 2,6 степени виша од тридесетогодишње нормале.
Али значајнија од температуре је количина воде. Касног пролећа и током лета, велики део Европе задесила је незапамћена суша – по неким проценама најгора у последњих 500 година. Мада је она махом заобишла јужне и централне делове Србије, стотине хиљада хектара поља кукуруза у Војводини налазе се управо у једној од најтеже погођених регија, заједно са остатком Панонске низије.
Примера ради, током јула, велики делови Бачке и Баната нису видели ни четвртину нормалне количине падавина. У Зрењанину, у самом срцу српског Баната, и јун и јул 2022. године били су најсушнији од кад постоје мерења, а током целог месеца јула измерено је тек 1,5 мм кише.
“Тамо готово два месеца није било кише”, каже за Климу101 др Милан Бранков, шеф групе за агроекологију и агротехнику у Институту за кукуруз “Земун Поље”. “У селима кроз које сам пролазио крећући се из правца Панчева ка Зрењанину, њиве под кукурузом су биле без клипова, без приноса.”
Учесталост суша
Ово није први пут да временске прилике угрожавају производњу кукуруза у Србији.
Наиме, у последњих 20 година, укупно четири пута су просечни приноси кукуруза били драстично умањени: испод 5 тона по хектару (што РЗС прогнозира и за овогодишњу жетву). А године ових жетви – 2003, 2007, 2012. и 2017. – заједно са овом, 2022. годином, такође су и године пет најтоплијих лета од кад се врше мерења у Србији, са израженим сушним периодима током јула и августа.
Корелација није случајна: можда и више него било која друга пољопривредна култура, кукуруз зависи од летње кише. Тада пролази кроз кључне фазе цветања, затим формирања клипа и наливања зрна; недостатак воде у том периоду неопозиво смањује приносе. Зато су суше у јулу и августу посебно погубне.
По актуелним проценама, укупна пољопривредна штета од суше само у ове четири кључне године (2003, 2007, 2012, 2017) износи око пет милијарди евра, од чега незанемарљив проценат одлази на смањене приносе кукуруза, као вероватно најосетљивије узгајане житарице.
Мада се ови периоди суше и лоших жетви данас понављају малтене циклично, на сваких пар година, та “правилност” је заправо релативно нова појава.
Наиме, алати као што је СПЕИ индекс омогућују праћење суша широм света, од 1950. године до данас. Примењен на летње месеце у Србији, овај индекс приказује једну врло непријатну слику: изразито сушних лета (вредност индекса нижа од -1) било је укупно три у периоду од 1950. до 1999. године, а затим их је само од 2000. до 2021. било седам. Лето 2022. ће по свему судећи бити осмо.
Климатске промене чине суше далеко чешћим него што су некада биле, а савремени климатски модели кажу да ће екстремних временских прилика у будућности бити све више.
Али временске прилике су само једна страна приче. Друга страна је локална.
Можда и више него било која друга пољопривредна култура, кукуруз зависи од летње кише
Анатомија једне суше
Супротно одређеним представама о савременој пољопривреди, у Србији се њом баве најпре мала, сељачка газдинства: према последњој анкети РЗС, физичка лица су власници преко 99 одсто газдинстава, а просечна величина поседа је око 5 хектара. Када је реч о кукурузу, то значи да постоје огромне варијације у производњи: у зависности од временских прилика, али и припреме земљишта, одабраног хибрида, ђубрива, примене агротехничких пракси, приноси се крећу од мање од једне, до преко 12 тона по хектару.
Када се оваква производња сусретне са сушним приликама, као што се догодило 2022. године, настаје један дуг период неизвесности.
Наиме, за разлику од Европске уније, у којој се у оквиру пројекта МАРС спроводе свеобухватне месечне прогнозе приноса различитих култура, у Србији су такве информације ограниченог обима. РХМЗ Србије нуди процене приноса кукуруза, али оне се односе на неколико локалитета у Србији и само на одређене хибриде (оне средње касне, чија жетва почиње крајем августа). Услед недостатка информација и разлика у производњи међу пољопривредницима, долази до ситуације у којој је свим актерима јасно да је суша у току и да ће она имати велике последице по овогодишњу жетву – али се заправо, на нивоу државе, не зна колике.
Током лета, у медијима и на стручним манифестацијама спомињу се одређене бројке, али оне умеју да буду опречне. У недостатку званичних информација, у јавности се шире гласине, а у медијима снимци сасушених биљака и испуцале земље. Међу првим децидним информацијама је заправо – цена. Крајем августа 2022, на Продуктној берзи у Новом Саду склапа се први уговор за кукуруз новог рода, са одложеним плаћањем, а његова цена у магли информација даје какав-такав увид у право стање на терену.
Како за Климу101 каже Ања Јакшић из Продуктне берзе, типично је да цена кукуруза падне када прође лето и почне жетва – али то се ове године није догодило, а цене прошлогодишњег и новог рода биле су готово идентичне. Тржиште је, другим речима, рекло своје: недостаје понуда. Како наводи Јакшић, кукуруз је у септембру 2022. године био око 38 одсто скупљи него у истом периоду претходне године.
Крајем августа и почетком септембра 2022. године, у многим до тада сушним крајевима земље почеће обилне кише. У Новом Саду и Зрењанину, у којима су током лета оборени температурни и сушни рекорди, септембар је био други најкишнији месец од кад постоје мерења. Вода која је у време развоја типичних хибрида кукуруза могла да буде спас сада прави нови проблем: натопљено земљиште онемогућава пољопривредницима да уђу у поље и започну жетву. Она се у многим газдинствима одлаже, из недеље у недељу, до октобра. У таквим условима, преосталом зрелом, а још непожњеном кукурузу прете различите штеточине. На коначни резултат жетве још се чека.
Решења
Питање које се намеће је: зашто је домаћи кукуруз толико изложен сушним приликама? Шта је са наводњавањем?
Једноставно речено: оно готово и да не постоји. По последњој пољопривредној анкети, коју је Републички завод за статистику спровео 2018. године, тек нешто преко 27 хиљада хектара поља кукуруза у Србији се наводњава. Поређења ради, сваке године кукуруз се сади на око милион хектара – тј. наводњава се тек нешто преко 2,5 одсто земљишта. Све остало расте у немилости временских прилика.
Мада се спроводи известан број развојних и пилот пројеката, увести инфраструктуру за наводњавање скоро милион хектара кукуруза је огроман и скуп посао за који у Србији тренутно по свему судећи недостаје и политичке воље и финансијских могућности. Са друге стране, одређене стручне процене кажу да се у постојећем систему канала Дунав-Тиса-Дунав налази потенцијал за наводњавање преко 500.000 хектара – само што је он неискоришћен.
Пошто је наводњавање многим пољопривредницима недостижно, саветују се различите индивидуалне мере које могу помоћи у борби против суше. Велику улогу игра ранија припрема земљишта, а затим и одабир одговарајућег хибрида – од чега највише зависи када ће тачно биљка цветати и формирати клип и семе. У идеалном случају, засађени кукуруз ће ту фазу проћи у време падавина, а не суше.
Суша је друштвени и економски проблем који захтева институционална решења.
Међутим, све те одлуке се по природи доносе у време када је знање о летњем времену ограничено. Штавише, на приносе може да утиче и тачан распоред сушних и кишних периода током лета, што може имати неочекиване последице. Како тврди др Милан Бранков, могуће је да су ове године, због специфичних прилика, боље прошли хибриди касније групе зрења – иако је уобичајена препорука да се сеју ранији хибриди, који иначе избегавају сушне услове током периода оплодње и наливања зрна.
Али решења не могу зависити само од оваквих индивидуалних напора (често материјално угрожених) пољопривредника. Суша је друштвени и економски проблем који захтева институционална решења. Иако се штета само од неколико скорашњих суша мери у милијардама евра, држава Србија тек развија основне стратешке документе за борбу против суше и њених последица.
Наиме, Министарство заштите животне средине је 1. маја 2020. године најавило израду “Нацрта националног акционог програма за борбу против дезертификације и деградације земљишта и ублажавање последица суша на територији Републике Србије”, што је део државне обавезе према Конвенцији УН о борби против дезертификације у земљама са тешком сушом (УНЦЦД). Овај документ треба да буде први корак у обједињавању и систематизацији борбе против последица суше у домаћој пољопривреди.
У међувремену, актуелни климатски модели предвиђају да ће, са порастом просечне глобалне температуре, наставити да расте и вероватноћа појаве екстремних временских прилика као што су суше. Тренутно стање, у којем се на сваких пар година приноси нагло преполове, темељно угрожава домаћу економију и материјално стање пољопривредника.
У питању је, најједноставније речено, криза. А уколико је циљ да се у будућности о кукурузу и даље пишу анализе, а не епитафи, морају се убрзано спровести институционалне мере: пре свега унапређење наводњавања, развој агрометеорологије, као и свеобухватна едукација пољопривредника.