Какви смо то људи кад трпимо ово зло

Милован Бркић

Свакога јутра, писао је Радјард Киплинг, мајмуни су гласали да сунце изађе, њихов краљ вршио је обред да потврди вољу пука.

У Месопотамији је постојао обичај да се владару пуши к…. Великодостојници, моћници, у ред па на зурлу.

Какви смо то људи кад трпимо ово зло.

Вучић нас уништава кроз пандемију короне, са Рио Тинтом, кинеским фабрикама с прљавом технологијом, сад и смрзавањем, хапси и кажњава због учешћа у протестима, а све трпимо ћутке.

Можда, овакви, и не заслужујемо боље од овога што имамо, од Вучића, питају се они којима се гади овакво снисходљиво подстирање пред њим и његовим сатрапима.

Заслужујемо боље!

Боримо се већ три деценије против деспотије и злотвора који су нам наметнути споља. У обрачуну Запада и Истока ми смо употребљени као топовска храна. Боље рећи, као заробљеници и Истока и Запада.

Вучићева Велика пропаганда лажи приказивала је овог шизофреника како се грли и љуби са бриселсксим комесарима – Федрериком Могерини, Јоханесом Ханом, Жан Клод Јункером… са канцелаима Аустрије и Немачке Себастијаном Курцем, Ангелом Меркел, са француским председником Емануелом Макроном, са арапским шеицима, кинеским председником Си Ђинпингом, руским Владимиром Путином…

Здрава памет није то могла да објасни грађанима Србије зашто овако мали народ и слабашну државу черече, а њене грађане терају да беже из земље колико их ноге носе и да перу гузице времешним Немцима, Аустријанцима, Американцима…

У тој нашој несрећи истицали су се челници Амбасаде Немачке и САД-а и Тони Блер.

Да, тај злогласни Тони Блер, који је као британски премијер натерао тадашњег америчког председника Била Клинтона да невољно одобри бомбардовање Србије. Експериментално бомбардовање. Да виде колико можемо да издржимо и колико ће нас после тога остати у животу.

Онда је Вашингтон инсталирао, после Милошевића, своје момке, довео их на власт, добили су задатак, а потом, када су нам скинули гаће, отевши дуванску индустрију, која је пунила буџет и имала 30 хиљада кооперанта и Железару Смедерево, препустила нас Немачкој, да нам направи малу децу.

Није само Вучић пућио усне пред сподобом звана Ангела Меркел. Пре њега лизао јој је дупе Борис Тадић, али недоволно, па је шутнут.

У прављењу карата о новим ”територијалним утицајма”, Србија је остављена као ”девојка за све.” Јебаће нас и са запада и са Истока. Очи ће нам искакати.

Вучић више не путује по белом свету, не иде на проводе по светским престоницама.

Бајденова администрација ставила га је на црну листу. И њега и његову породицу, његове фирме, блокирала новац на тајним рачунима.

Тако се и грађанима Србије вратила нада да ће својим очима гледати како онима који су нас газили деценију, заврћу руке, како им очи искачу.

Амерканцима се не жури. Пуштају да нас, попут бесних паса, Вучић и његова камарила пељеши, мучи, да се иживљавају над нама гладним, опљачканим, сатрвенима.

Америчком колеги поставио сам питање – Зашто?

Разумео га је иако је недоречено. Питао сам га шта ће бити с нама, шта је у глави америчке господе.

Уместо одговора, искрено ме је упитао шта мислим шта ће бити са његовом земљом.

”Ви познајете стање код нас, боље видите од нас, јер и ми смо у некој нади да се нећемо распасти, да нас унутрашња окупација не сатре” – искрено ме је упитао.

А о каквом олошу је код нас реч, сведочи изјава роштиљџије Грчића да министарка Михајловић некажњено сатире ЕПС, а она њега оптужује да је запалио багер, и тако уништио половину производње Колубаре!

У земљи гладних и жедних грађана, министарка за социјална питања водила је на Крф 51 запосленог из министарства на седмодневни провод, а исто толико је повела и у Дубаи, на ”едукацију”.

Да ли нам може бити још горе?