Колачи од змијских јаја

У деценији откако је Флорида први пут покренула јавно такмичење у убијању бурманских питона, хиљаде људи из САД-а и читавог света сјатило се да убије што више ових огромних змија.

Џејк Валери (22) има само један велики план за летњи распуст на Универзитету у Охају: лов на змије. Родом из Нејплса, на Флориди, он каже да је одувек знао за проблем са бурманским питонима, инвазивном врстом која је запосела Еверглејдс и прави хаос у природном окружењу Флориде. Заинтересовао се за лов на питоне након што је гледао професионалне ловце на телевизији и почео и сам да их лови пре две године. Прошле године се пријавио на Питонски изазов Флориде – годишње такмичење у лову на питоне у овој савезној држави, али је одустао јер је био сувише ниско рангиран као такмичар.  „Ове године желим да победим”, каже он.

Питонски изазов Флориде сваке године привуче стотине учесника са тако далеких места као што су Канада, Белгија и Летонија, омађијане могућношћу да стекну богатство и славу, укључујући и до 30.000 долара из наградног фонда. Скорашњи победници Изазова, међу којима глувог средњошколског професора који је успео да ухвати скоро пет метара дугу змију голим рукама, тандем оца и сина који су рапидно ликвидирали 41 змију и деветнаестогодишњак који је рекао да би искористио 10.000 долара од награде да купи боља светла за откривање змија за свој камионет. Валери и његов рођак – који називају себе Глејд Бојсима – планирају да лове змије сваке ноћи чим такмичење започне у августу. Он каже да ће спаковати довољно залиха енергетских пића за десетодневно маратонско такмичење и „много спреја против буба – то је јако важно”. Носиће и риболовачке чизме до груди у случају да мора да уђе у воду, котур самолепљиве траке да запечати питонова уста пре него што га убије и штап за змије да би склонио домаће отровнице са пута како их не би згазили аутомобили.

„Ако нисте опуштени у друштву змија, осећаћете се веома веома необично кад будете покушали да је ухватите за главу”, каже он. „Кад оклевате – онда вам се рука нађе испред главе те змије и она ће вас угристи.”

Локални конзервационисти кажу да је такмичење неопходно да би се зауздала пошаст коју бурмански питон представља по национални парк Еверглејдсе на Флориди. Еверглејдс има највећи суптропску дивљину у САД, као и највећи екосистем мангрова на западној хемисфери. Јужни рог Флориде Унеско је описао као „реку траве која тече беспрекорно од залеђа све до мора”, и подржава огроман диверзитет флоре и фауне. Али бурмански питони, који су први пут доведени на Јужну Флориду из Азије преко трговине егзотичним кућним љубимцима крајем Двадесетог века, постали су највећа претња по домаће врсте у региону. Испитивања процењују да су ови рептили, који могу бити и до шест метара дуги, тешки више од 90 килограма и нарасту тако да буду шири од телефонске бандере, потпуно елиминисали или убили више од 90 одсто неких од домаћих животињских врста, као што су ракуни, мочварски зечеви и опосуми. Змије се крију у трави, мочварама и на дрвећу, а плен су им рептили, птице, јелени, па чак и алигатори. Немају властите локалне грабљивце који их једу довољно често да зауздају њихову популацију. Ови колосални грабљивци, који су такође добри пливачи и могу да остану под водом 30 минута, надмашују друге грабљивце попут угроженог флоридског пантера кад су у питању извори хране. Штетни паразити које носе такође су откривени у плућима 13 врста домаћих змија.

Године 2012, годину дана пре првог Питонског изазова Флориде, федерални званичници су забранили увожење бурманског питона, али је штета већ била начињена. Сада је отворена сезона лова на питоне, што значи да смеју да се убију у било које доба године, без неопходне дозволе и без ограничења колико њих сме да се убије.

Такмичење се нашло на мети критика неких група за заштиту животиња, између осталих и Људи за етичко поступање према животињама (ПЕТА), који кажу да треба да постоји регулатива која тражи да животиње буду убијене хумано и да то не смеју да раде ловци аматери.

„Ми смо свесни да нешто мора да се предузме да би се поправила грешка трговине егзотичним кућним љубимцима, али прави тест цивилизације је да ли може да решава своје проблеме хумано”, рекла је организација у саопштењу из 2019. године.

Месец дана пре него што је почело овогодишње такмичење, Валери је јурио питоне кроз мочвару са пријатељима са универзитета који су дошли у госте из градова у Охају и Илиноју, и који нису имали искуства у хватању дивљих змија. Али новајлије су се брзо бациле на посао кад су се сусреле са шест метара дугим питоном у националном резервату Биг Сајпрес.

„Мислио сам да ћу се одлучити за нормално хватање за главу, а онда је све постало апсолутно ненормално”, каже Валери, објашњавајући да је неопходно контролисати главу да би се спречио ујед змије и почетак стезања. „Чим је испузала на друм, видео сам колико је огромна и схватио да улазимо у мало жешћу битку него што сам испрва мислио”, каже он. Након што су је ухватили, змија је проглашена највећом у историји савезне државе.

‘Мислио сам да је дрво’

Брендон Кол, глуви средњошколски професор биологије који је одрастао са змијама и рептилима кућним љубимцима, однео је кући главну награду за највећу змију коју је ухватио неки аматер током Изазова из 2021. године, освојивши 1.500 долара. Ове године ће се такмичити трећи пут. Кол, који користи амерички знаковни језик за комуникацију, каже да је био „везан лисицама” док се рвао са змијом толико великом да је грешком помислио да је оборено дрво. Док су му руке биле заузете, није могао да каже затеченом пријатељу како да му помогне током борбе.

„Био сам више усредсређен на борбу са змијом него на то да затражим помоћ”. рекао је он ББЦ њузу преко тумача.  Ове године планира да лови са тимом глувих средњошколских професора. Он каже да му глувоћа појачава осећај за визуелно, што му олакшава да примети камуфлиране змије. Неке змије које убије доноси у школу да би их показао радозналим ђацима, који су такође глуви. Понекад их вивисецирају у оквиру школског пројекта. „Моји ђаци су увек стварно узбуђени кад то радим.”

Кап у мору

Не зна се какав утицај има ова убилачка манија у организацији државе на екосистем Еверглејдса зато што експерти кажу да је немогуће знати колико их укупно има.

„Ми на то гледамо овако: сваки бурмански питон који је уклоњен из екосистема Еверглеђса представља победу и то је једна од тих змија мање која ће ловити наше домаће птице, сисаре и друге рептиле”, каже Карли Сегелсон која помаже у организацији догађаја у име државног Секретаријата за очување станишта и врста. „И зато, знате, сваки који је уклоњен помаже у нашој борби.”

Скретање пажње на штету коју прави ова инвазивна врста највећи је приоритет такмичења. „То је догађај чији је циљ указивање на проблем”, каже Мелиса Милер, стручњакиња за инвазивне врсте која истражује проблем са питонима на Универзитету у Флориди.  „Огромна змија привлачи много пажње.” Питоне је тешко ухватити у замку, каже она, што лов на њих чини још неопходнијим.

Према њеним проценама, питони проводе око 80 одсто времена потпуно непомично – ретко се уопште крећући сем уколико храна случајно не пролази близу њих па могу да је стегну у загрљај до смрти. Они су такође „стручњаци за бекство” и изузетно их је тешко спазити.

„Кад бите имали, на пример, 100 питона у некој области, и послали некога да их тражи, вероватно би нашао само једног.”

Откако је започело уклањање питона са Флориде, елиминисано је до сада њих укупно 17.000.

Само је мали број убијен током самог такмичења, које је постало годишња традиција под гувернером Роном Де Сантисом. Уз то, Комисија Флориде за очување риба и дивљих животиња такође води Програм за елиминацију питона, која плаћа „агента за уклањање питона” да их убија и недавно је обучила псе да их нањуше. Још један програм у ком учествује докторка Милер хируршки убацује радио одашиљаче у мужјаке питона, претварајући их у „извиђаче” који путују около у потрази за женком за парење. Већина змија пронађена је близу друмова и брана – места где људи могу лако да допру до њих. Она та места описује као „ободе” њиховог станишта, додајући да ловци „не успевају да дођу до питона у унутрашњости”. Зато што је 97 одсто Еверглејдса неприступачно без специјализоване опреме као што су чамац са вентилатором и хеликоптер, врло је вероватно да су резултати њиховог убијања врло симболични.

Правила лова

Такмичари морају да плате 25 долара и прођу тридесетоминутни програм обуке, који је усредсређен на то како правилно идентификовати змије и убити их брзо и хумано. Зато што је илегално превозити живе питоне без специјалне дозволе, већина ловаца на змије морају да убију сваког питона кога сретну на лицу места пре него што их донесу до станице за мерење. Препоручени метод зове се „двострука имобилизација”, а обавља се убадањем змије у главу да би се пресекла кичмена мождина а потом увртањем исте алатке да би се уништио мозак. Ватрена оружја су такође дозвољена кад се лове питони, али само у одређеним областима где су и иначе допуштена.

Правилно идентификовање змија је кључно. Убијање домаће змије доводи до моменталне дисквалификације, каже Сегелсон, једна од организаторки такмичења. Радијски опремљене „извиђачке змије” треба да доведу истраживачке до женки које сваке године могу да положе око 100 јаја, а такмичарима је забрањено да их убију. Лешине могу да се задрже или продају.

Власти позивају људе из читавог света да купе питонску кожу са Флориде, али не саветују ловце да их једу због високе концентрације живе. Али тај савет не спречава неколицину посвећених ловаца да праве све, од питонског сушеног меса до колача од змијских јаја.

Опремите се ако желите да победите

Марша Карлсон Пек, пореклом из Нове Енглеске која живи на Флориди последњих 40 година, лови питоне током читаве године зато што сматра да је њена дужност да штити угрожено станиште. Пек, која је управља конзерваторијем за циркуске извођаче, каже да избегава лов на питоне док је такмичење у току. „Да желим гужву, ишла бих у Дизниленд”, каже она.  Али она свим такмичарима жели све најбоље и поручује им да се боље „опреме” за ово тешко искуство у дивљини и моли их да указују поштовање према другим ловцима док се такмиче да очисте Еверглејдс. Мало је вероватно да ће људи које виђа да лове змије у јапанкама и мајицама на бициклима усред дана ухватити много њих, упозорава она. Кад је Пек први пут почела да лови, каже да је било свега још неколико жена попут ње, али да их сада има много.

Заједно са пријатељицом и професионалном ловкињом на змије Доном Калил, која води ловачку групу Осветнички тим Еверглејдса, Пек се прикључила неколицини ловова у којима су учествовале искључиво жене. У част змија и да би искористе сваки део оних које убију, оне жваћу сушено месо питона док лове. Направиле су чак и колачиће од питонових јаја, за које каже да садрже више жуманца од кокошијег јаја. Пек каже да је захвална због тога што лов на питона указује читавом свету на проблем ове инвазивне врсте и угроженост флоридских мочвара. „Просто више није преостало других дивљих животиња. Идите тамо и покушајте да нађете зеца или ракуна или тако нешто – они просто све поједу.”

„Они једу алигаторе! Уловили смо питона од четири и по метра који је у стомаку имао алигатора од метар и по”, каже она.

Озлоглашени у читавој земљи

Све већа популарност  Питонског изазова доспела је и у међународне вести – и чак инспирисала ТВ серију аутора Паркова и рекреације и Бруклина 99. Са Крегом Робинсоном и Клаудијом О’Доерти у главним улогама, Килинг Ит прати тим аматерских ловаца на змије који се надају да ће зарадити довољно новца од награде да покрену шему за брзо богаћење.

Неки посматрачи могли би „с правом да буду ужаснути идејом такмичења у убијању животиња у организацији државе”, каже Лук Дел Тредичи, коаутор серије заједно са Деном Гором. Али кад схвате колику штету животној средини ови питони наносе, као и потребу да се пружи отпор, то компликује емоције публике и чини много сложенију хумористичку причу. Он каже да серија жели да се подсмева Америчком сну истовремено правећи сатиру од судбоносне битке човечанства против климатских промена. „То делује као савршено одговарајућа метафора. Урадите ствар која је јако тешка, а кад се све сабере и одузме, утицали сте врло мало на проблем у целости”, каже Дел Тредичи говорећи за ББЦ њуз пре него што је Холивуд престао са радом због штрајка сценариста и глумаца.  „И то је заиста смешно – или трагично – зависи како се одлучите да посматрате читаву ствар.”

ББЦ