Ко се боји Вагнера још?
Забринутост расте, и страх од тога да Русија не узврати истом мером, НАТО у и њеним савезницима.
Белорусија је покренула војне вежбе у близини пољске и Летонске границе, подижући тензије на виши ниво. Забринутост на Западу расте откако је Лукашенко пристао примити Вагнерове плаћенике протеране из Русије након њихове краткотрајне побуне, а Пољска је упозорила на претњу коју представљају “посебно опасни” борци. Као одговор на долазак Вагнерових бораца, Летонија, Литванија и Пољска појачале су мере сигурности на границама.
Конрад Музика, независни војни аналитичар и директор Рохан Консалтинга, у последњој анализи наводи како додатно распоређивање Вагнерових снага у Белорусији у комбинацији са стварањем објеката за обуку указује на планове за дугорочну присутност Вагнерових јединица у Белорусији. “Очекујемо да ће се војни полигон Осиповичи редовно користити приликом свакодневних вежби или заповедно-командних вежби које се изводе с Русијом”, наводи Музика.
Белоруски лидер и Путинов савезник Александар Лукашенко у више је наврата нагласио да неће улазити у рат осим ако Украјина не нападне Белорусију. Међутим, иако је Лукашенко досад релативно успешно избегавао да га Путин увуче у сукоб широких размера, сада унутар својих граница има руске плаћенике. Бивши Белоруски дипломата Валериј Кавалеуски верује да је угошћавање Вагнерових снага Лукашенку наметнуто.
“Вагнер представља претњу Украјини, границама НАТО-а и Белоруском друштву, па чак и самом Лукашенку. Њихова је лојалност увек била према Русији и њеним интересима. Заправо, након догађаја у јуну, могли би помоћи поништити штету коју су нанели Путиновом имиџу у својој побуни. Опасност коју представљају велика је са свих страна”, изјавио је Кавалеуски за израелске дневне новине Израел Хајом.
Док је руски председник дуги низ година допуштао постојање полуприватних војних јединица попут Вагнера, Лукашенко није допустио да се у земљи појави било који алтернативни центар оружане моћи. Белоруски политички аналитичар и научник у Карнеги Фондацији за међународни мир Артјом Шрибман истиче како је мало вероватно да Белоруски аутократа има поверење у групу плаћеника који су покушали побуну у Русији. “Сваки договор између њега и Пригожина, према ком би водство Вагнера обећало да ће се понашати у складу с Белоруским правилима у замену за гаранцију сигурности из Минска, захтевао би да стране имају барем мало поверења једна у другу, а то поверење озбиљно недостаје”, истиче Шрибман.
Тренутно нема знакова да Вагнер планира напад на Пољску или заузимање стратешког коридора, будући да нема довољно наоружања и људства за тако нешто. Међутим, споменути инциденти, као и чињеница да је Путин распоредио тактичко нуклеарно оружје на територији Белорусије, указују на то да Путин користи бившу совјетску државу како би дестабилисао украјинске савезнике. Путин провокацијама тестира НАТО-ву реакцију и покушава увући НАТО у сукобе. НАТО-а је досад на провокације реаговао благо, што би могло ићи на руку Русији
Аналитичарка Олга Курносова за украјински Фридом ТВ истиче како присутност вагнероваца и Белоруских војника на граници нису довољна претња за Пољску. “Али, могуће их је искористити за провокације, на пример с избеглицама. Сећамо се избегличке кризе 2021., када је Лукашенко довео избеглице с Блиског истока како би створио напетости на пољској граници. Под маском избеглица и вагнероваца можете покренути акцију субверзивно-извиђачке групе како би извели неке провокације. Такође је могуће нешто учинити у самој Белорусији, например замаскирати вагнеровце под ‘лажном заставом‘ у неком другом облику и приредити неку провокацију”, истиче Курносова.
Украјина је уверена да Путин већ користи присутност вагнероваца у Белорусији за провокације. Наиме, Служба безбедности Украјине оптужила је Москву да припрема напад под “лажном заставом” на рафинерију нафте Мозyр, који би наводно требале извести руске војне и обавештајне снаге послате у Белорусију прерушене у Вагнерове плаћенике с крајњим циљем увлачења Минска
jutarnji.hr
