КО СЕ БОЈИ МАРИХУАНЕ ЈОШ?

Пише: Ивона Живковић

Конопља (Canaбis stative) по некима је биљка коју је Бог створио како би човеку служила за СВЕ – као храна, лек, мирис, енергент, градивни и одевни материјал, сточна храна, за разне индустријске производе и, наравно, за уживање као цигара.

Постоји и веровање да је биљка ванземаљског порекла, јер је једина биљка на Земљи која се показује у два видљива пола- као мушка и женска конопља. Код свих осталих биљака пол се мора открити анализом хромозома.

Потиче, кажу, са Кавказа, баш одакле потичу и први људи – нефилими тј. дивови плавих очију који су стигли можда и из свемира. Спустили су се затим у подручије древног Сумера и ту су били доживљени као Богови који су дошли са неба. Названи су анунаки (они који су сишли са неба) и донели можда “чаробну биљку” – за све. Било како било, у Сумеру је тада пре више од 8 000 година напрасно никла цивилизација. “Богови” су стварали децу са земаљским кћерима и доста тога је записано и у Библији.

Да ли су се пре 8 000 година у Сумеру облачили у животињску кожу или су можда знали за ткање од конопље? Чиме ли су древни Сумерци везивали своје браде?

Конопља је свакако била гајена у Египту пре 6000 година, као и у древној Кини, одакле и потиче најстарији запис о њеној преради. Први усев који је човек уопште почео да узгаја у многим државама света била је конопља.

Конопља се изгледа помиње и у Библији: “Посејаћу ћу за њих биљку о којој ће се надалеко чути, и неће више бити глади на испошћеној земљи”. (Језекија 34/29) .

И данас би глад у свету била потпуно искорењена када би се гајење конопље могло обављати слободно. Њено семе садржи један од највећих извора протеина у природи. Конопља поседује масне киселине које потпуно чисте тело од холестерола. Ове масне киселине не налазе се више нигде у природи. Једите некуване семенке конопље (уколико је нађете по радњама).

Зову је још бханг, ганџа и хашиш. Реч канвас је холандска реч за конопљу.

“Ганџа је, међу Пигмејима, једина култивисана биљка. Било би заиста интересантно ако у људској историји култивисање конопље води проналаску земљорадње, а самим тим и цивилизацији, ” приметио је Карл Сејган.

Узгајање конопље као и њена прерада некада је био један од најуноснијих послова широм света, посебно у САД. Конопља је називана “усев од милијарду долара”. То је било време када је продаја конопље од једне жетве могла да заради преко милијарда долара и то често у кешу. Конопља је све до 20. века била наисплативији усев на тржишту. У Америци је производња конопље достигла врхунац 1850. у Кентакију, када је произведено 40 000 тона.

Од 1631. до 1800. законско средство плаћања пореза у Америци била је испорука конопље. Колико је конопља била важна за државу показује и податак да су сви они који су одбијали да гаје конопљу у 17 и у 18. веку долазили под удар закона и опорезовани су додатно. У Вирџинији се за избегавање плаћања овог пореза ишло и у затвор. Онима који су узгајали конопљу држава Вирџинија је давала посебне дотације.

Џорџ Вашингтон, Томас Џеферсон и многи други бавили су се узгајањам конопље. Џеферсон је чак кријумчарио семе конопље из Кине у Француску, а затим у Америку. Џеферсон је први патентирао специјално конструисану млатилицу за конопљу којом се раздвајала дршка од корисне масе и влакана, и то много брже него што је то рађено ручно мочењем.

Бенџамин Франклин је био власник једне од првих фабрика за прераду конопље у Америци.

Новинар и публициста, Даг Јурчи, који је сакупио многе од ових занимљивих података о конопљи тврди и да је рат 1812. вођен због конопље, јер је Наполеон желео да пресече извоз конопље из Русије у Енглеску. Зашто је Енглезима била толико потребна конопља? Пре свега због потреба морнарице. Четири хиљаде година 90 % свих бродских везива и једара прављено је од канабиса, а Енглеска без бродова била би за Наполеона лак плен.

Прва библија, географске мапе, поморске карте, заставе, први нацрт америчке Декларације о независности и амерички устав били су на папиру или платну од конопље. Пуних 150 година Британска енциклопедија се штампала на папиру од конопље. Заправо све школске књиге до 1880. биле су штампане на папиру од конопље.