Ко се није препао, тај је много храбар
Влада Србије држави Србији није ни потребна. Више ни као фикус. „Формирање владе се одлаже због свега што се дешавало у септембру у односима са Приштином, као и због бројних активности.“ Ово је још један бисер из обимне колекције Ане Брнабић.
За то време председник свега у Србији, Александар Вучић, оснива покрет за опстанак Србије. Одбациће ислужени СНС који нас је 10 година водио и довео до овог златног доба. Исто као што је својевремено одбацио и СРС и постао напредњак, сада ће одбацити напредњаке и постати главни фактор опстанка.
Док се они овако забављају и док нас замајавају, овде у стварном животу главно је питање како да уштедимо струју. Струје, наравно, нема јер су ово двоје магова урнисали Електропривреду Србије, па уместо да извозимо струју и зарадимо сад кад је скупа, ми морамо да је увозимо и потрошимо минимум две милијарде евра.
Како ћемо, дакле, да штедимо струју и спасавамо државу од ових што су нас деценију водили и довели у ову светлу будућност?
Гасићемо сијалице. Не мора да шљашти.
Купаћемо се једном недељно. Добро, можда двапут.
Кад се мање купамо, мање и веш перемо. Нова уштеда.
Зубе ћемо да перемо ујутру или увече. Добро, то ћемо да одлучимо накнадно.
Нећемо да кувамо и печемо, шпорет много вуче. Наручиваћемо храну. Ко може. Ко не може, нека види шта ће.
Дотле нас је наше мудро руководство довело.
Али струја није све. Струја је тек почетак.
Разбуктава се и инфлација.
Па се држава задужује, а то неко мора да враћа. Тај неко смо опет ми. Дакле, стезање каиша. Летовање – бахато и непотребно, рекао председник. Зимовање – тек то је ненормално.
Деци требају књиге – нећемо Кавчићеве бесплатне, купићемо.
Треба им неки страни језик – нек уче у школи, па колико науче, више им и не треба. Треба их уписати на неки спорт? Шта ће им то, нек играју игрице.
Треба и ми да одемо у позориште, на излет, на неку вечеру? Зашто, пустићемо ТВ, тамо има довољно забаве код Митровића Жељка.
Ово делује као нека неуспела шала-комика? Е па није. Ово је начин живота и систем вредности који нам се деценију, миц по миц, намеће као нормалан у 21. веку.
Сад се плашимо још и рата. Наш владалац је на том страху почео да ради знатно пре него што је рат био реално на видику. Преко својих таблоида сваки час је грмео о рату и дизао тензију, па се онда појављивао да нас умири – он је ту да нас чува.
Је ли био видовит, па је све ово предвидео? Није. Био је вешти манипулант и такав је и остао. Само што су се светске околности знатно погоршале, а ми смо препуштени манипуланту чије опсене више не пролазе.
Сад све долази на наплату. Несхватљиво је урнисан ЕПС, па уместо да по рекордно високим ценама извозимо струју, да је било памети, ми је увозимо и сад треба да је штедимо, а врло извесно биће и рестрикција. Уместо да се новцем домаћински поступало, он се „бацао из хеликоптера“ и то из задуживања. Сад гледамо да ли још негде можемо да се даље задужимо. Скупо наравно, такви су тренутно услови, али ми за цену не питамо.
Стотине милиона евра дали смо за неко руско половно наоружање. Против кога ћемо с тим да ратујемо? Милиони су спуцани и на фабрику кинеских вакцина које нам такође не требају. Колико је слупано на медицинску опрему, шта је куповано, пошто и зашто, нико не зна.
И после свега тога, храна поскупљује, инфлација расте, стандард пада. Да, свуда се то догађа, али ми смо посебно у проблему јер нам је стандард најнижи.
Ђубриво је поскупело, дакле још ће храна поскупети.
Поскупеће и струја за привреду, значи даљи раст цена. То подиже инфлацију и обара стандард.
У овај светски хаос Србија улази без пара, без енергената, без савезника и без идеје куда иде и где јој је место. Има само Ану Брнабић и Александра Вучића. Кога та чињеница не препада, тај је баш много храбар.
Биљана Степановић
