Ко је Јевгениј Пригожин, Путинов савезник и оснивач групе Вагнер

Прву кривичну осуду добио је 1979. године, са само 18 година.

Тада је добио је условну казну од две и по године за крађу.

Две године касније осуђен је на 13 година затвора због пљачке и крађе, од којих је девет одлежао иза решетака.

Али како је нова Русија одбацила совјетску прошлост, Пригожин је почео да се бави угоститељством, прво као продавац хот-догова, а затим је почео да води ресторане, отворивши неке од луксузнијих у Санкт Петербургу.

Путин је у то време био заменик градоначелника.

„Владимир Путин је видео како сам од киоска направио велики бизнис”, рекао је Пригожин својевремено.

Након што је постао председник, Путин је угостио поједине светске државнике, попут француског председника Жака Ширака, у Пригожиновим ресторанима.

Једна од његових најславнијих фотографија је она на којој служи храну руском председнику.

Накнадно је добио надимак „Путинов кувар”.

И Јевгениј Пригожин и Владимир Путин су из Санкт Петербурга, другог највећег града у земљи и знају се одавно, можда још од деведесетих, док је Путин радио у кабинету градоначелника Санкт Петербурга и свраћао у Пригожинов ресторан, популаран међу локалним званичницима.

Пригожинов посао са кетерингом је цветао, проширивши се на државне тендере за снабдевање храном школа, вртића и, на крају, војске – уговоре вредне више од три милијарде долара, према истрази Фондације за борбу против корупције, коју је основао руски опозициони политичар Алексеј Наваљни.

Дезинформације

Неколико новинарских истрага је 2010-тих повезало Јевгенија Пригожина са јединицом за дезинформације из Санкт Петербурга званом „фабрика тролова”.

Пригожин је ове године признао да је та идеја била његова.

„Створена је да заштити руски информативни простор од безобразне и агресивне антируске пропаганде Запада”, изјавио је.

Фабрика је наводно стварала садржај за дискредитовање руске политичке опозиције на интернету и за представљање Кремља у позитивном светлу.

Према истрази коју је касније спровео специјални тужилац Роберт Милер, фабрика тролова је 2016. године била саставни део руског покушаја уплитања у америчке председничке изборе.

У то време Пригожин је негирао везе са фабриком.  Али у новембру прошле године, док су у току били избори за амерички Конгрес, он је признао покушаје мешања у америчку политику.

У коментару који је објавила његова прес служба, Пригожин је рекао: „Уплитали смо се у америчке изборе, уплићемо се и уплитаћемо се. Пажљиво, тачно, хируршки и на наш начин, како ми то већ умемо.”  „Током наших прецизних операција, вадимо оба бубрега и јетру одједном”, додао је Пригожин.

Операција Вагнер

Много година је Јевгениј Пригожин негирао везе са паравојном групом Вагнер, па чак и тужио оне који су тврдили да ју је он основао.

Вагнер се први пут појавио у источној Украјини 2014. године, где је помогао проруском живљу да успоставе контролу над украјинском територијом и оснују две отцепљене републике у Доњецкој и Луганској области.

После 2014. године, Вагнер је учествовао у неколико ратова широм света, најистакнутије у Сирији и бројним афричким земљама.

Извештавано је о томе како група учествује у војним акцијама у замену за приступ природним богатствима.

На пример, у Сирији је група наводно чувала нафтна поља под контролом сиријске владе и за то добијала проценат од њених прихода.

У Либији се Вагнер борио да подржи генерала Хафтара, који је покушао да сруши владу подржану од Уједињених нација, а плаћеници су финансирани приходима од нафтне индустрије у земљи.

У Централној Афричкој Републици, плаћеничка група је стала на страну актуелне владе а против локалних побуњеника.

У септембру 2022. године, шест месеци од почетка руске интервенције у Украјини, Јевгениј Пригожин је наједном признао да је основао Вагнер јер се показало да је то једна од ефикаснијих руских јединица у рату.

„Својеручно сам чисто старо оружје, својеручно сам бирао панцире и пронашао специјалисте који су могли да ми помогну са овим.  „Од тог тренутка, 1. маја 2014. године, рођена је група патриота, која је касније добила име батаљон Вагнер”, изјавио је Пригожин преко своје прес службе, која је ову изјаву потврдила за Ројтерс.

Крајње одан Путину, Јевгрениј Пригожин је један од најистакнутијих гласова који су изразили незадовољство командом руске војске у Украјини.

Он је заједно са чеченским лидером Рамзаном Кадировим критиковао и исмевао једног од главних руских генерала Александра Лапина због његових неуспеха у Украјини.

Кадиров је рекао да Лапин треба да буде ражалован на статус редова и послат на прву линију фронта; Пригожин је хвалио Кадировљеву искреност, објавивши поруку на друштвеним мрежама: „Рамзане, гориш!”.

Формално гледано, Јевгениј Пригожин нема никакву улогу у званичном руском естаблишменту.

Ипак, размере његовог утицаја су очигледне.

Војни стручњаци кажу за ББЦ  да је софистицираност оружја које Вагнерови борци користе у Либији изнад онога што је доступно на тржишту и може да се набави само преко владиних веза на највишем нивоу.

У марту прошле године, одмах после почетка руске инвазије, амерички званичници су рекли да је најмање 1.000 њихових плаћеника послато да се бори у источну Украјину.

„Знамо да су тамо”, рекао је у марту на конференцији за штампу Џон Ф. Кирби, секретар за штампу Пентагона.

„И знамо да желе да појачају присуство у Украјини.”

Касније је Пригожин почео да обилази руске затворе како би регрутовао осуђенике за борбе у Украјини.

То такође није могло да се деси без дозволе са највишег нивоа.

Он је позивао затворенике да се пријаве говорећи им да ће их друштво поштовати – и нехајно их упозорио да не чине нове злочине, као што је силовање.  „Не опијајте се, не узимајте дроге, не силујте, понашајте се лепо”, рекао је он.

Обећао је да ће регрути морати да остану на фронту шест месеци, после чега ће бити слободни – и да се врате кући и да им досијеи буду очишћени од пресуда.

Ако је Пригожинов посао са плаћеницима требало да му обезбеди војну моћ и новац, његов угоститељски посао му је доносио стални прилив богатства све до ове године.

Убрзо после побуне Вагнера, Путин је открио да је држава у потпуности финансирала Пригожинову приватну војску са милијарду долара током 12 месеци, док је још милијарду долара отишло Пригожиновој угоститељској фирми Конкорд за исхрану војске.

Извештаји показују да је од 2014. добио више од 18 милијарди долара на основу уговора са државом.

Пропагандиста Кремља Дмитриј Кисељов рекао је да је велики новац Пригожина „избацио из колосека”, али да је захваљујући подвизима његових људи на бојном пољу стекао осећај некажњивости.  „Мислио је да може да изазове Министарство одбране, саму државу и председника лично”, рекао је Кисељов.

Систација се погоршала када је руска војна кампања у Украјини прошле године посустала, а Пригожинови борци су предводили крваву битку за заузимање града Бахмута у Донбасу, на истоку Украјине.

Како је битка достизала врхунац, Пригожин је на снимцима на друштвеним мрежама тражио муницију, стојећи међу телима мртвих плаћеника.

Највећи презир испољавао је према Путиновом лојалном министру одбране Сергеју Шојгуу и начелнику оружаних снага Валерију Герасимову.

„Шојгу! Герасимов! Где је муниција? Дошли су овде као добровољци и гину за вас док се ви товите у вашим канцеларијама са намештајем од махагонија”, поручивао је.

Пригожин се клонио директних критика председника Путина, увек усмеравајући отровне стрелице према војном врху.

Али када су војни шефови објавили планове да припадници Вагнера и други „добровољачки одреди” буду стављени под команду Кремља, односно Министарства одбране, чини се да је у Пригожину пукло.

Док се спремао да започне, како га је назвао „Марш за правду” ка Москви, довео је у питање инвазију на Украјину и оптужио министра одбране за одговорност за смрт хиљада руских војника.

Поједине тврдње и мишљења да је Пригожинов револт ослабио Путинову власт, Кремљ је одбацио као „хистерију”.

У најмању руку, био је то почетак краја Пригожиновог изузетног и дуговечног руског утицаја на Путиново руководство.

Почетком ове недеље, објавио је прво видео обраћање од побуне.

Пустињска позадина је указивала да је видео снимљен негде у Африци.

Обучен у војну униформу и са пуном опремом, Пригожин је изјавио да Вагнер наставља да регрутује како би Русију „учинила још већом на свим континентима, а Африку још слободнијом”.

Вагнер је помогао руским савезницима у Централноафричкој Републици и Сирији, и утицала да се угаси француски утицај у Малију.

ББЦ