Краљевина Саска, јер Немачка и САД су највеће зло!

‘Немачка и САД су највеће зло!‘
Вернер, пензионисани зидар од 70-ак година, доживео је да га Штази 80-их година приводи на испитивање, а сећа се и да се његов отац, бивши нацистички војник, из совјетског затвора 50-их година вратио запуштен и растројен.
Но ништа од тога није утецало на његове очите симпатије према руском империјализму, нити на његов бес према Западу. Новинар часописа Форен Полиси разговарао је с њим у некадашњем Карл Маркс Штату, данашњем Чемницу у источној Немачкој. Сусрели су се испред некадашњег седишта Штазија, злогласне источно Немачке тајне полиције.
– Садашња Немачка је гора од оне коју смо имали у вријеме комунизма, а Америка је право зло овога света, а не Путин, рекао је у близини велике статуе Маркса.
– Поновно уједињење Немачке користило је само Немцима у западној Немачкој, а Немачка би нас Сасе требала оставити на миру. Нека оставе и Путина на миру, јер је била пуно гора према Русији у Другом светском рату, него што је Путин према Украјини данас, рекао је.
Свакога понедељка Вернер присуствује скупу Слободних Саса, сецесионистичког десничарског монархистичког покрета који настоји обновити краљевину Саску, која историјски никада није имала велику тежину изван властитих граница. Постојала је 112 година, а монархија је окончана с Првим светским ратом. На чудан начин Слободни Саси проналазе заједнички језик с Путиновом Русијом.
Руски председник имао је утицај на ставове Источне Немачке према Русији откако је стигао у Дресден, престоницу Саске, средином 1980-их као млади агент КГБ-а.
– У Саској су људи увек размишљали другачије. Желимо добре односе с Русијом. Не желимо слати оружје за Украјину, рекао је Михаел Брук, портпарол Слободних Саса који рат у Украјини види као рат између словенских народа и рат у којем Немачка нема што тражити.
– Људи овде мисле да је Володимир Зеленски глумац, криминалац и марионета Сједињених Држава. Путин му је супарник. Он се супротставља америчком империјализму. Већина људи овде је против САД-а. Људи се сећају када су РАФ и америчке ваздушне снаге бомбардирале Дресден поткрај Другог светског рата. Американци су ратни хушкачи, рекао је.
Споменута историјска догађања, плус деценије економске депресије, посејали су семе неслагања па чак и радикализма у Саској.
Наиме, управо је припадник саксонско-тириншке аристократије планирао покушај пуча у Немачкој 2022. године. Принц Хајинрих XИИИ Ројс придружио се Рајхсбургеру, радикалном империјалистичком покрету у покушају свргавања власти. Сви су исмејали покушај пуча, који је био осуђен на неуспех и пре почетка, али био је то отрежњујући подсетник о буђењу радикалне деснице у Немачкој и очито спремност на насилно револуционарно деловање.
Убиство двојице полицајаца у јануару 2022. такође је повезано с Рајхсбургером. Као што је Русија учинила с Трумповом кампањом и Брекзитом, Саска је постала мета проруских порука и дезинформација, које цветају у медијски изманипулисаном свету.
– Нико више не верује маинстреам медијима. Ако Немачки медији кажу да ће бити сунчано, ми Саси ћемо навући кабанице. Људи се окрећу Телеграму, друштвеној платформи која се нашироко користи у Русији и Украјини, рекао је Брук.
Откако је влада присилила затварање мреже Раша Тудеј (РТ) у Немачкој, симпатизери Кремља укључили су се у независне меде и утицајне особе повезане с Русијом. Основан је портал ‘Анти-Шпигел‘, који води Томас Рупер, Немачки блогер који живи у Ст. Петербургу. Трговац дезинформацијама, теоријама завере и руском пропагандом лојалан је Кремљу.
Извјештаји руских медија такође се преводе и објављују за Немачку публику. Има 110.000 пратилаца на Телеграму.
Немачка блогерица Алина Лип, бивша дописница РТ-а на Немачком језику, игра важну улогу у ширењу руске пропаганде, а има 196.000 пратилаца на Телеграму. Неке од њезиних објава имају чак 2 милиона прегледа.
У фебруару је Центар за праћење, анализу и стратегију са седиштем у Берлину (ЦеМАС) објавио извештај о улози руских дезинформација у Немачкој, утврдивши да је између пролећа и јесени 2022. године значајно порасло одобравање проруских пропагандних наратива, особито на истоку.
Његов први задатак у иностранству изненада је прекинут 5. децембра 1989. године, када су демонстранти заузели седиште Штази ја. Имао је блиски сусрет с гомилом када су јурнули на оближњу канцеларију КГБ-а. Његови каснији апели Црвеној армији да пошаље заштиту и појачање наишли су на зид тишине, што Путин никада није заборавио нити опростио.
Најпознатији цитат Владимира Путина можда је онај који је изговорио у руском парламенту 2005. године када је рекао да је распад СССР-а био ‘највећа геополитичка катастрофа 20. века‘.
За њега је то било лично понижење. Године 1990. с породицом се вратио у родни град Санкт Петербург (тада Лењинград) где је морао возити такси како би преживео, пре него што је дошао до исплативијег посла, а касније до врха политичке власти у Русији. Истраживање спроведено прошлог октобра сугерише да 40 посто Немаца сматра да је НАТО испровоцирао Русију да нападне Украјину. Та бројка је већа у покрајинама које су биле део комунистичке источне Немачке. Међу њима је и Саска.
Форен Полиси пише да се Путин свети Западу покушајима да ојача политичке кандидате који прете дестабилизацији и давањем подршке локалним сепаратистичким групама без обзира на идеолошку припадност. Руске кампање дезинформације повезане су, између осталог, са избором Доналда Трумпа за председника САД-а, референдумима о неовисности Шкотске и Каталоније те Бреџитом.
У Чемницу се чини да је Саска следећа на попису, пише Форен Полиси.
На столу за промоцију деле се политичке брошуре и налепнице које позивају на савез између Саске и Русије. Има и застава Краљевине Саске и позива за Саџитом, захтевима за аутономијом или чак одцепљењем Саске.
Путинови ратници за ширење дезинформација поклопили су се с успоном антитехнократских покрета с обе стране идеолошких подела, што представља благодат за оне у Москви који желе дестабилисати центристички консензус који је деценијама доминирао Немачком политиком.
Десничарска странка АфД у року од годину дана удвостручила је резултате у анкетама, повећавајући популарност на таласу популистичког беса због миграната и цена енергије.
АфД, чије делегације повремено одлазе у Москву, жели распустити ЕУ, ојачати Немачку војску на штету Немачког положаја у НАТО-у те укинути све санкције Русији.
Недавна национална анкета показала је да АфД има 22 посто подршке, испред владајуће Социјалдемократске странке и заостаје само за конзервативном Хришћанско-демократском унијом (ЦДУ) која има 27 посто подршке. У неколико источних покрајина АфД има више од 30 посто гласова и освојио је једно место градоначелника.
АфД, као и многи на истоку Немачке, гаји велике симпатије према Кремљу. Регионални заступник Ханс-Томас Тилшнеидер основао је удружење под називом Еаст Винд, у жељи да успостави ближе везе с Русијом. Покушао је прошле године посетити подручје под руском контролом, пре него што је врх АфД сазнао за то.
– САД жели да Немачка постане пиун на украјинском ратишту како би проширио своје ЛГБТ царство, рекао је Тилшнеидер.
Немачка крајња десница воли такве разговоре. Но, слично размишља и Немачка љевица која се слаже да је непријатељ мог непријатеља – мој пријатељ.
Савез за мир у Бранденбургу одржава бђење о левичарским врућим темама, попут бомбардирања Хирошиме 1945. или НАТО-ових нуклеарних вежби, и лобира против испорука оружја Украјини.
Доминик Михалкевич, портпарол Савеза рођен у Белорусији, рекао је да НАТО вежбе прете ескалацијом и да би обрамбена политика Немачке требала бити заштита властите територије.
– Санкције против Русије требају бити укинуте, јер увек одлазе у криве руке. Ја сам из Белорусије, земље којој су западне санкције наметнуте и увек су узроковале потпуно супротне последице. Као што видите, Лукашенко је још увек на власти, рекао је Михалкевич.
– Немачки десничари воле и цитирају руске приговоре о украјинском угњетавању говорника руског језика на истоку и југу земље, рекао је Јакуб Вондрејс, с Института Хана Арендт за истраживање тоталитаризма у Дресдену.
Ипак, они су необично чутљиви када су у питању руске тврдње да денацифицира Украјину, из очитих разлога.
Левица радо копира Путинову анти-НАТО реторику, али занемарује његов друштвени конзервативизам.
– Обје стране бирају што има одговара из руске кампање дезинформација, поручио је Вондрејс.
Ипак, Немачка левица, подељена између Путинових пристлица и опонената, у слободном је паду. Десница је у узлазној путањи.
Победа АфД-а на следећим парламентарним изборима могла би претворити Немачку у велику Мађарску, сматра Волфганг Мунро, политолог са Универзитета у Ростоку.
– Можемо видети шта се догађа када Путинови лакеји владају Мађарском, рекао је.
Ако се АфД придружи владајућој коалицији, рекао је, санкције Русији, а можда и велике испоруке оружја Украјини, попут тенкова Леопард, постале би упитне, а Путину би то значило сламку спаса.