ЛЕГЕНДА О НИМРОДУ

Универзално убеђење Мајстора Краљевске уметности  данас је да Соломону, краљу Израела, припада част да буде њихов „први Велики мајстор“. Али Легенда о Занату је много раније, доделила, барем имплицирано, ту титулу Нимроду, краљу Вавилоније и Асирије. Њему је приписало прву организацију братства занатлија, рекавши да је он дао налог радницима које је послао да помогну краљу Ниниве у изградњи његових градова.

Односно, он им је уобличио Конституцију, и, према Легенди, „ово је био први пут да су Мајстори Краљевске уметности имали било какву одговорност за своје умеће“. То је био први пут да је Занат организован у братство које ради по Конституцијуи или скупу закона; а пошто је Нимрод био аутократски творац ових закона, произилази као последица да је њихов први законодавац, који је доносио законе са диктаторском и неограниченом сувереном моћи, био и њихов први Велики мајстор.

Овај поглед на рану историју Мајстора Краљевске уметности, који нам представља Легенда о занату, који се толико разликује од савременог мишљења, иако је готово застарео, вредан је макар успутног разматрања.

Ко је био тај Нимрод, који је имао тако узвишен положај у очима старих легенди, и зашто су му доделили чин и моћ за коју су савремени Мајстори Краљевске уметности сматрали да је праведније да припада краљу Израела?

Одговори на ова питања биће одговарајући коментар оног дела Легенде о Занату који садржи причу о овом старом Асирском монарху. Процена лика Нимрода, коју су готово универзално стари као и модерни аутори прихватили, не добија никакву подршку из кратког извештаја о њему садржаног у Књизи Постања.

Јосиф га приказује као тиранина у својој власти над својим народом, сујетног због своје велике моћи, презира и мрзитеља Бога, а подстакнут тим осећањем, градитеља куле кроз коју би се осветио Богу што је уништио свет.

За овај поглед на лик Нимрода, Јосиф Флавије вероватно дугује легендама оријенталиста, које су се окупљале око имена Нимрода, баш као што су се у давна времена легенде увек окупљале око великих и моћних људи.

Тако је у древним хроникама био представљен као џиновског раста, висине десет или дванаест лаката (један лакат=44,5 цм). Њему се приписује проналазак идолопоклонства, а прича се да се вратио у Халдеју након уништења Вавилонске куле и да је убедио становнике да постану обожаваоци ватре.

Саградио је велику пећ и заповедио да се у њу баце сви који су одбили идолопоклонство. Међу његовим жртвама били су патријарх Аврам,  и његов отац Терах. Овај  други је био бачен, али је неким чудом, изашао неповређен. Једва да је потребно рећи да су такве легенде потпуно митске и да немају историјске утемељености. Библијски извештај о Нимроду је веома кратак и незадовољавајући.

Ради се само о томе: „Куш је родио Нимрода; он је почео да буде моћан на земљи. Био је моћан ловац пред Господом; зато се каже, као што је Нимрод моћни ловац пред Господом. И почетак његовог краљевства био је Вавилон, и Ерех, и Аккад, и Калне, у земљи оној земљи Шинар, и Ниве изиђе Рехур и изиђе из земље Шинар, и изиђе Нихур. Калах и Ресен између Ниниве и Калаха: то је велики град. [1]

Најученији коментатори су се разишли у погледу превода 11. стиха. Септуагинта, Вулгата, Лутерова и наша призната верзија кажу „Из те земље изиђе Ашур и сагради Ниниву.“ Хигден, у Полихроникону, усваја исту верзију.

А Кук и каснији рукописи додељују изградњу Ниниве и других градова Асирије Ашуру, Симовом сину, и Нимродовом рођаку, који му је помагао са радницима. Таква је била легенда све до почетка 18. века.

Али најбољи савремени хебрејски научници, као што су Борхарт, Ле Клерк, Гесениус и многи други, инсистирају на томе да Ашур није име особе, већ земље, и да тај одломак треба пренети: „Из те земље он (Нимрод) је изашао у Асирију и саградио Ниниву, и град Рехобот, и Калах и Ресен, између Ниниве и Калаха.“ Ово је облик легенде који су усвојили др Андерсон и аутор  Краусе документа, а након објављивања Андерсоновог дела сасвим је заменила старију форму легенде.

Занат је у оба облика легенде препознао Нимрода као Великог Мајстора, нити су клевете Јосифа Флавија и скандалозне легенде оријенталиста имале и најмањи утицај на њихову привидну оцену о том моћном монарху, оснивачу нација и градитељу градова. А онда, у другој половини 19. века, долази један учени научник, [2] добро упознат са језиком старих Вавилонаца и Асираца, и са компликованим клинописним писмом којим је одевен, и обилазећи остатке разорених градова које је Нимрод саградио, проналази фрагменте дванаест плоча које садрже историју вавилонског монарха коме је дао привремено име Издубар и кога је поистоветио са Нимродом.

Ако је ова идентификација тачна, а свакако постоје јаки унутрашњи докази у прилог томе, у овим плочама имамо донекле повезану причу о подвизима вавилонског прото-монарха, која његов лик ставља у повољније светло од онога што је до сада било прихваћено као популарно веровање засновано на изјави Јосифа Флавија и оријенталним традицијама.

Издубарске легенде, како је господин Смит назвао натписе на овим плочама, представљају Нимрода као моћног вођу, човек великог храбрости у рату и лову, и који је својом способношћу и храброшћу ујединио многа од ситних краљевстава на која је у то време била подељена цела долина Еуфрата, и тако успоставио прво царство у Азији. [3] Он је, у ствари, био херој старих Вавилонаца, и стога је било сасвим природно да они посвете успомену на њега који им је као моћни и добротворни краљ први дао оно јединство које је обезбедило њихов просперитет као нације. [4]

Ако се сада осврнемо на Легенду о Занату, открићемо да је стари легендиста, иако, наравно, никада није видео нити чуо за открића садржана у клинастим натписима, одбацио традиционалну процену Нимродовог карактера, као и наводне резултате уништења Вавилонске куле, и мудро је одабрао Вавилон као прво седиште и Нимрода (ко год се мислио под тим именом) као оснивача наука, а посебно архитектуре.

У томе постоји сагласност легендарног извештаја са историјским чињеницама, што није уобичајено за легендисте.

„Морамо дати,“ каже каноник Ролинсон,

„Вавилонци приписују заслуге за генијалност и величанственост зачећа које су ретко превазилазили, што их је навело да упосле рад којим су заповеђени, у делима тако импозантног карактера. Са само ‘циглом за камен’ и испрва само „блатом за малтер“, изградили су здања тако огромне величине да и данас остају међу највећим рушевинама на свету, импресионирајући посматрача одједном са страхопоштовањем и дивљењем.

Легенда о Занату непрестано збуњује Мајсторе Краљевске уметности, геометрију и архитектуру, односно користи их као синонимне и конвертибилне термине. Стога није изненађујуће што је требало да изабере Вавилон као место рођења, а Нимрода као оснивача онога што су они називали „науком“. Увођење његовог имена у Легенду, може се приписати, каже велечасни  Воодфорд, [5] „на стару претпоставку да су владари били покровитељи градитељских содалитета (удружења)“. Претпостављам да се идеја може тражити у чињеници да је Нимрод требало да буде покровитељ архитектуре и градитељ великог броја градова. Средњовековни оперативни Мајстори су увек били спремни да прихвате сваког истакнутог архитекту или градитеља као покровитеља и члана заната. Тако је историја Краљевске уметности коју је саставио др Андерсон, из старих записа, није ништа друго до историја архитектуре, а скоро сваки краљ, прелат или племић који је подигао палату, цркву или замак, назива се угледним Мајстором Краљевске уметности и покровитељем Институције.

[1] Постанак к. 8-12.

[2] Џорџ Смит, из Британског музеја, аутор „Асирских открића“, „Халдејског извештаја о постању“ и многих других списа у којима је нашао научне резултате својих истраживања клинастих натписа.

[3] Смит, „Калдејски извештај о Постанку“, стр. 174.

[4] Смит, иб., стр. 294.

[5] Кенингова “Енциклопедија”, у име Нимрода.