Дана 30. новембра, Европска комисија, извршна власт Европске уније, предложила је „опције државама чланицама да осигурају да Русија буде сматрана одговорном за злочине и злочине почињене током рата у Украјини. ”
Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије, у селективној осуди, написала је на Твитеру „Русија мора да плати за своје ужасне злочине“.
Лицемерје које су показали фон дер Лајен и ЕУ није ништа друго до изузетно. Чини се да ЕУ колектив неизабраних бирократа пати од амнезије. Пре двадесет четири године, Бил Клинтон и НАТО су немилосрдно бомбардовали Југославију, гађајући цивилну инфраструктуру. Рик Розоф набраја ратне злочине:
Путнички воз, верска поворка, избегличка колона, седиште Радио-телевизије Србије, фабрика усисивача, мостови, пијаце, дворишта станова, швајцарска амбасада у Београду и кинеска амбасада, три новинара су погинула, а 27 Кинеза повређено. Касетне бомбе, графитне бомбе и убојна средства са осиромашеним уранијумом су се широко користила. За те ратне злочине нико, нити један појединац, није одговарао. Нити за оно што би требало да буде ратни злочин и то један од најтежих: намерно измишљање и преувеличавање прича о зверствима да би се агитовао и ескалирао рат. Неколико западних политичара и новинара су избегли ту оптужбу због своје улоге 1999. године.
„Постојали су аспекти НАТО кампање против Југославије који су били у супротности са прихваћеним нормама ратовања, а највећи пример је бомбардовање ТВ станице. НАТО је намерно гађао ненаоружане цивиле неборце, то је суштина“, рекао је Данкан Буливант, аутор извештаја о Косову за лондонски Центар за европске реформе, за Ириш Тајмс 2000. године.
Није организован трибунал за психопате одговорне за терорисање и убијање Срба. Бил Клинтон, такође одговоран за нападе на Ирак и убијање цивила, поред тога што се побринуо да ирачка деца умру од глади под средњовековним режимом санкција, није сматран одговорним. У ствари, помоћници и корпоративни медији су га описали „черчилским тоновима“. Клинтоново илегално и неморално бомбардовање бивше Југославије олакшало је злочиначку инвазију Џорџа Буша на Ирак.
Будући да су политичари и већина медија рат против Србије приказали као морални тријумф, Бушовој администрацији је било лакше да оправда напад на Ирак, Обаминој администрацији да бомбардује Либију, и да Трампова администрација више пута бомбардује Сирију. Све те интервенције су посејале хаос који наставља да проклиње наводне кориснике.
Урсула фон дер Лајен и ЕУ имају крв на рукама. Европске земље су у сукоб у Јемену убациле Еурофајтерс, Торнадо, бомбе серије МК 80 и другу муницију и машине за смрт. „Да ли европске компаније за оружје стога помажу и подржавају наводне ратне злочине које је починила војна коалиција коју предводе Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати (УАЕ) у Јемену?“ пита Европски центар за уставна и људска права.
Упркос документованим нападима на цивилне домове, пијаце, болнице и школе – које је извршила војна коалиција предвођена Саудијском Арабијом и УАЕ – транснационалне компаније са седиштем у Европи настављају да снабдевају Саудијску Арабију и УАЕ оружјем, муницијом и логистичком подршком. Европски владини званичници су одобрили извоз издавањем дозвола.
Упркос бројним доказима о ратним злочинима, НАТО и САД су добили бесплатну пропусницу. „Главни тужилац Уједињених нација за ратне злочине рекао је данас да нема основа за званичну истрагу о томе да ли је НАТО починио ратне злочине током бомбардовања Југославије“, објавио је Њујорк тајмс 3. јуна 2000.
НАТО је преферирани џелат. Амнести интернешенел је 2014. године критиковао САД и НАТО због игнорисања бројних ратних злочина против цивила у Авганистану.
НАТО је такође оптужен за ратне злочине у Либији. Извештај који је 2012. године објавила Арапска организација за људска права, заједно са Палестинским центром за људска права и Међународним конзорцијумом за правну помоћ, детаљно описује безобзирно кршење људских права од стране НАТО-а.
„Међу цивилним локацијама које је мисија посетила и које су погођене НАТО бомбама и пројектилима биле су школе и факултети, регионално складиште хране у Злитену, Канцеларија административног контролора у Триполију и приватне куће“, наводи се у извештају.
У новембру 2011, „главни тужилац Међународног кривичног суда (ИЦЦ), Луис Морено Окампо, изјавио је да ‘постоје оптужбе о злочинима које су починиле НАТО снаге (и) ови наводи ће бити испитани непристрасно и независно.’“ Злочини укључују „линч“ Моамера Гадафија, бруталан чин који је изазвао узгрдност тадашњег државног секретара Хилари. Клинтон.
Није формирана никаква посебна комисија која би истражила ове ратне злочине, иако је МКС наредио хапшење Гадафијевог сина, Саифа ал-Ислама, и других присталица. НАТО је одбио да призна да су цивили убијени након што је употребљено 7.642 комада пројектила ваздух-земља.
„Иако је тужилац МКС-а рекао да ће истражити ратне злочине са обе стране, ревност са којом је ухватио оптужбе о политици Гадафија да подстакне силовање, са стотинама жртава, и обезбеђивање ‘лекова типа вијагра’ својим снагама, нису учинили ништа да побољшају перцепцију објективности када нису били поткрепљени“, пише Иан Мартин, директор мисије подршке УН-а у Либији од 2011-12. и бивши шеф Амнести интернешенела.
Ратни злочини ЕУ и НАТО-а не могу се поредити са злочинима Владе Сједињених Држава, агресивног и вишеструког прекршиоца међународног права. Протокол 1. Женевских конвенција из 1977. године сасвим експлицитно каже:
Забрањено је нападати, уништавати, уклањати или чинити бескорисним објекте који су неопходни за опстанак цивилног становништва, као што су намирнице, пољопривредне површине за производњу намирница, усева, стоке, инсталације и снабдевање пијаћом водом и радови на наводњавању, са специфичном сврхом да се цивилном становништву или противној страни ускраћују њихова животна вредност, без обзира на мотив, да ли да изгладњују цивиле, да их натерају да се удаље или из неког другог разлога.
Русија заиста крши овај специфичан протокол. Међутим, овде на „Западу“ нам је дата само половина приче. У ствари, нама је дато мање од половине и очекује се да верујемо у лажи, које свакодневно објављују корпоративни медији ратне пропаганде. Не помињу се неонацисти у Украјини посвећени отмици, мучењу и убијању етничких Руса у Луганску, Доњецку и другде у источној и јужној Украјини. За пример бруталне казне коју ови ултранационалисти намећу својим непријатељима, не тражите даље од паљења радне зграде у Одеси.
Помињање ратних злочина у корпоративним медијима је веома селективно и пристрасно. Нигде се не помиње илегални државни удар који је организовао САД и којим је свргнут изабрани лидер Украјине због његовог злочина тражења бољег договора са Русијом од ЕУ која подржава неолиберал. Нема помена о неонацистичким насилницима који су запалили радну зграду у Одеси, убили око 50 или више активиста против Мајдана (ова вест углавном игнорисана је закопана испод прича које приказују наводне руске злочине).
Нигде се не помињу игнорисани споразуми из Минска И и ИИ који су склопљени 2014. и 2015. године како би се окончао „грађански рат“ између неонацистичких бригада уграђених у украјинску војску и „сепаратиста“ у Донбасу. Сједињене Америчке Државе и њени европски „партнери“ (у злочину) рачунају на амнезијску перцепцију стално лагане и манипулисане јавности како би подржали или остали неповезани и апатични према њеним крвавим неолибералним ратовима и грабежљивцима који грабе ресурсе. Ирак служи као примарни пример, иако је оно што је тамо урадила САД углавном заборављено и не сматра се релевантним за сукоб у Украјини.
„Намера и напор бомбардовања цивилног живота и објеката били су да се систематски уништи ирачка инфраструктура остављајући је у прединдустријском стању“, наводи се у Извештају истражне комисије Међународног суда за ратне злочине из 1992. године. Цивилно становништво Ирака зависило је од индустријских капацитета. Амерички напад је довео Ирак у готово апокалиптично стање, како су известили први посматрачи Уједињених нација после рата. Међу објектима који су гађани и уништени били су:
* производња, релеј и пренос електричне енергије;
* системи за пречишћавање, пумпање и дистрибуцију воде и резервоари;
* телефонске и радио централе, релејне станице, стубови и преносни објекти;
* објекти и пијаце за прераду, складиштење и дистрибуцију хране, постројења за производњу млечних формула и пића за бебе, објекти за вакцинацију животиња и локације за наводњавање;
* железнички саобраћајни објекти, аутобуске депое, мостови, надвожњаци аутопута, аутопутеви, ремонтне станице, возови, аутобуси и друга возила јавног превоза, комерцијална и приватна возила;
* нафтне бушотине и пумпе, цевоводи, рафинерије, резервоари за складиштење нафте, бензинске пумпе и цистерне за испоруку горива аутомобила и камиона, и резервоари за складиштење керозина;
* системи за третман и одлагање отпадних вода; фабрике које се баве цивилном производњом, нпр. монтажом текстила и аутомобила; и
* историјских обележја и античких локалитета.
Међутим, постоји разлика између Путиновог СМО и Бушове инвазије на Ирак. Русија се суочава са антагонистичким непријатељем на својој граници, инсталирање ракетних система и извођење војних вежби уз подршку бесних ултранационалистичких неонациста који су заузети бомбардовањем етничких руских цивила у Донбасу.
Ирак, с друге стране, није имао трупе и пројектиле на граници Сједињених Држава и није представљао претњу „интересима“ америчке владе на Блиском истоку. Био је неолиберални хитни посао да се уништи арапска нација која је у то време била најнапреднија на Блиском истоку (Либија, најнапреднија нација у Африци, са могућим изузетком Јужне Африке, такође је избачена под лажним „хуманитарним ” претварање). Неоконзервативци су лагали о оружју за масовно уништење, исто као што сада лажу о томе да Русија жели да поврати своју изгубљену совјетску територију.
Урсула фон дер Лајен председава криминалном организацијом одговорном за смрт и уништавање произведених „непријатеља“ који не прете Европи. Она, у суштини, позива на замрзавање Европљана који зависе од природног гаса из Русије по ниским ценама и рат без краја или видљивог изласка.
Психопати лажу и ратују без грижње савјести. Бајден и његова група неоконзервативаца и „хуманитарних интервенциониста“ јасно су изјавили да неће бити мира док Зеленски и његове ултранационалистичке психопате не одлуче да преговарају са Путином. Они немају апсолутно никакав подстицај да то чине, с обзиром на очигледну и ирационалну мржњу према свему што је руско.
„Андриј Билецки, лидер партије Националног корпуса, претио је председнику Владимиру Зеленском насиљем 2019. ако нареди украјинским војним снагама да се повуку из Донбаса“, пише Давид Шавин. Билецки је био први командант батаљона Азов и суоснивач националистичког покрета Социјалистичка национална партија — другим речима, он је посвећени неонациста који је, између осталих злочина, пребио новинара ломећи сваки сантиметар његовог тела. Филозофија Билетског може се сажети следећим цитатом: посао неонациста је да „воде беле расе света у коначном крсташком рату… против Унтерменшена предвођеног Семитима“. Ово је врста појединаца које милиони жалосно неупућених људи несвесно подржавају када ставе малу жуто-плаву украјинску заставу на своје нал оге на друштвеним мрежама.