Обарање дрона служи за: показивање мишића у „рату таблица“, величање Вучићевог отпора западним притисцима, слање поруке путинофилима да је Србија заједно са Русијом на мети НАТО-а и промовисње премијера у резерви док се другачије не нареди
МИГ-ови нису летјели због дронова, објаснио је Милош Вучевић, министар војни и премијер у резерви. Што је и могао рећи након спрдње по друштвеним мрежама – челична крила наше армије однијела побједу у зрачном двобоју са беспилотном летјелицом без чијих снимака више нема ни поштене свадбе.
Захваљујући овом вађењу послије вијести о полијетању МИГ-ова, јавност је сазнала да и Војска Србије, попут Предрага Колувије на Јовањици, располаже системом за обарање дронова. Колико је познато, власник плантаже марихуане није га употријебио. Војска у Рашкој јесте и то по директном наређењу Александра Вучића.
Обарање комерцијалног дрона чије се остаци још траже, режим проглашава за одвраћање од агресије. Чије? Предсједник Србије каже да ћемо се правити наивни, налик на читав свијет спрам минирања руског плиновода. Од овог мјеста наступа подгуркивање и намигивање: као што сви знају да иза диверзије у Балтичком мору стоје Американци, тако је јасно и да су над војним објектом у Рашкој летјели Албанци. Што се ту има доказивати?
Нека је и тако. Али чему онолико лудовање због “скидања“ дрона? Њихова употреба над касарнама и сродним објектима строго је забрањена. Војска нема ту што да размишља и чека наредбу “врховног команданта“ – обара их рутински ако има чиме. Зато заумно оџвања Вучићева изјава да је Србија упозоравала на дронове. Кога, када и како – није објаснио. Прави се наиван, зар не?
Наравно, предсједник Србије увијек мора бити у центру пажње. Тешко је и замислити да је наредбу о обарању дрона издао какав потпуковник у Рашкој. Но, право питање је што Вучић жели постићи овим дизањем тензија.
Кад је ријеч о иностранству, може добити само самилосни поглед: Србија је оток окружен чланицама НАТО-а и ту никог не импресионира хвалисање тенковима и половним МИГ-овима. А ако је хтио дискредитирати Аљбина Куртија, “врховном команданту“ било би боље да је војна служба изишла са конкретним подацима о шпијунажи и сличним непочинствима.
Зато је – као и обично – у питању домаћи терен. Обарањем дрона показује се чврст став у “рату таблица“, велича Вучићев бескомпромисни отпор западним притисцима, шаље порука путинофилима да је Србија заједно са Русијом на мети НАТО-а и – заиста на посљедњем мјесту – промовира Вучевић као први до “врховног“. Све скупа, душу дало за таблоиде.
У јеку ове дрономаније, Ана Брнабић се обрела на регионалном самиту у Берлину. Можда је неко примијетио, а можда и није – тек четири заставе од српске виорио се барјак Косова.