Мајданпек – тужна прича
Ово што се ових дана дешава у Мајданпеку, рударском граду, представља логичан след тужних прича широм наше лепе Србије.
Мислили смо да смо продајом рудника кинеској компанији „Циђин” решили веома важан проблем опстанка становништва вековима насељеног уз рудник и повезаног с рударењем. Да ће се зауставити миграциона кретања и одлазак становништва, али – ништа од тога. У недељу, 5. јуна, дошло је до минирања Старице, планине симбола града Мајданпека. Без икаквог упозорења и информације. Били су угрожени животи становништва у Пемској мали, јер нису евакуисани, а камење се обрушило и летело је на све стране.
Шта значе планина Старица и брдо Комо за град Мајданпек? Природан појас заштите од рудника и свих пратећих честица, прашине, свега онога што представља опасност за живот и здравље грађана.
Како је Кинеска компанија „Циђин” то смела да учини? Нико у Мајданпеку није видео шта је предмет купопродајног уговора, где је у улози продавца била држава, односно надлежно ресорно министарство. Ако је рађен нови просторни план, да ли он обухвата и дислокацију града? Нико о томе не говори.
А шта доживљавају ови несрећни грађани, деца, стари, болесни људи? Свакодневне стресове, звук сирена и детонација. Како се у Мајданпеку прича, живимо као у зони ратних дешавања.
Зашто се локална власт не оглашава? Зашто ништа не кажу влада и ресорно министарство? Како је могуће да се закључи један тако штетан уговор?
Ако није, зашто се страној фирми дозвољава да крши постојеће правне норме једне државе?
Примећено је да стране компаније углавном не поштују законске правне норме, али им се гледа кроз прсте. Треба престати са таквом праксом. Грађани, радници не смеју бити странци у најамном радном односу у својој земљи. Све овакве компаније треба зауставити. Јер та планина, та Старица, симбол је живота на овим просторима. Ако га има, и ако желимо да га буде, онда ћемо чувати своје људе и своју природу.
Синиша Стојчић,
Доњи Милановац, општина Мајданпек
polotika.rs
