Шта то смрди у Београду? Наша говна смрде, драги суграђани.
Шта смрди у Закону о референдуму, који је усвојила најсмрдљивија влада у историји свих влада?
Смрди Устав, по ком је овај закон требало усвојити још 2007, а особито смрди то што за „народну иницијативу“ треба одвојити богатство за оверу потписа, чиме се ова, најдемократскија од свих демократских институција, убија на рођењу.
Али, људи, ово је Србија! Напредњаци мењају Устав, за то им треба двотрећинска већина у скупштини и већина на референдуму.
Према „тврдим“ уставима, већина на референдуму значи већину од укупног броја уписаних гласача.
Према мало мекшим уставима, већина на референдуму значи већину од броја гласача који су изашли на референдум, а мора их изаћи преко педесет одсто.
Према говњивим (меким) уставима, већина на референдуму је било каква већина на референдуму.
У државама попут Швајцарске или Калифорније, било каква референдумска већина редован је начин за доношење закона.
У европској Гватемали, у којој се тренутно налазите, Закон о референдуму служи само да би Устав могао лакше да се мења.
За сада се говори само о правосудним изменама, али он се може мењати како коме дуне, док год има двотрећинску већину у скупштини, а за референдум ћемо лако.
Може се, дакле, из Устава избацити преамбула о Косову и Метохији.
Може се увести и бирање председника скупштинском већином, смртна казна за зајебавање Шапића.
Свашта може да се тури у устав, видели смо то и по Уставу из 2006, против кога сам, увек ћу то с поносом нагласити, гласао.
Шта ваља у овом закону?
Ваља то што ће нека нормална већина моћи да донесе бољи закон. Ето, то сам вам решио.
А сад, главна тема – шта је са Дијаном Хркаловић?
Истог дана, у истом тренутку, објављено је: „Дијана Хркаловић има корону и пребачена је у затворску болницу“ и „Дијана Хркаловић нема корону“. Чекај, а болница? Мук. Шта каже, ко јој је био шеф? Мук. Шта кажу сведоци?
Мук.
Једна чаршијска теза вели да ће да је кокну, друга да је стварно добила корону, трећа каже да симулира болест, бесна јер јој је продужен притвор.
Јуче су се напокон јавили њени адвокати и рекли: „Сад јој није ништа.“
По чаршији се шушка и да стране службе имају све потребне доказе о спрези српског државног и мафијашког врха, тако да и Хркаловићева и Стефановић изгледа више нису толико битни како је некад деловало, то јест, није толико битно шта ће им се десити.
Ето, толико о томе.
Не смемо да заборавимо на Дикси.
Сваког дана треба да се упитамо коме је одговарала са позиције државног секретара МУП. Трговина утицајем?
Дама робија безвезе, само је слепо слушала команде с врха. А ко је на врху? Значи, смрди Београд? Смрди Закон о референдуму?
Али су зато „Вучићеви орлови“ добили Португал у гостима и сви сте се радовали. Ту, барем, ништа не смрди.