(Бета) – Највише захтева за пријем у хрватско држављанство током ове и прошле године поднели су држављани Србије, пише данас Вечерњи лист.
Од 4.903 захтева, држављани Србије поднели су 2.982, а држављани БиХ 974 захтева. Према писању Вечерњег листа, следе држављани Канаде (212), Сједињених Америчких Држава (135), Аустралије (98), Немачке (87), Црне Горе (77), Словеније (63), Северне Македоније (52), Уједињеног Краљевства (42), Француске (18) и Шведске (15).
Лист наводи да је у протеклих 30 година “натурализацијом” у хрватско држављанство примљен 1,1 милион страних држављана.
Крајем ове године истицао је рок за подношење захтева за пријем у хрватско држављанство по пореклу за оне старије од 21 годину. Због пандемије корона вируса и отежаних могућности за подношење захтева, Сабор је у новембру ове године рок продужио за годину.
Према изменама закона из 2020. хрватско држављанство на основу порекла могу да стекну и особе старије од 21 године рођене у иностранству, ако је барем један родитељ у тренутку њиховог рођења био хрватски држављанин. Исто вреди и за оне рођене од 8. јануара 1977. до 8. октобра 1991. којима су у тренутку рођења оба родитеља имала хрватско држављанство, али им је у евиденцији о држављанству уписано друго држављанство. Рок за то био је две године од ступања на снагу измена, односно до 1. јануара 2022. али је Сабор у новембру продужио рок за годину.
Иначе, пореклом хрватско држављанство може да стекне особа рођена у иностранству, чији је један родитељ у тренутку њеног рођења хрватски држављанин, ако до навршене 21. године живота буде пријављена у дипломатској мисији или конзулату Хрватске у иностранству или надлежнима у Хрватској ради уписа у евиденцију хрватских држављана.