Острво страве на Јадрану

Острво је служио као карантин за тешко болесне који су сами боравили на изолованом острву

Ово малено острво веома бурне и језиве историја смештен између Венеције и Лида у Венецијанској лагуни већ десетлетима привлачи позорност ловаца на духове и сличне паранормалне појаве, а занимљив је и свима онима јаког желуца са занимањем за занемарене крајеве света.

Повеља је некоћ била дом више од 160 хиљада заражених људи, који су остављени и осуђени на чекање смрти на изолованом острву. Толико је дуго служио као карантин да постоје бројне гласине како преко 50 посто тла самог острва чине људски остаци – а оне су доказане недавно.

Наиме, археолози су тамо открили масовну гробницу колосалних пропорција на оближњим острвима Лазарето Векио и Лазарето Нуово. У њој су пронађени остаци људских жртава заражених кугом.

Сам се острво Повеља први пут спомиње у хроникама 421., кад су људи из Падуе и Естеа на њему пронашли уточиште пред варварским инвазијама. У 9. веку, је популација острва почела расти, као и његова важност. Кад је 1379. Венецију напала Ђеновска флота, људи с острва су пресељени на Ђудецу, а острво је остало ненасељено. Дужд је 1527. понудио острво Камалдолијанцима, но они су га одбили. Од 1645. па надаље венецијанска је влада саградила пет октогоналних утврђења за заштиту и контролу улаза у лагуну, а октогон на Повељи је један од њих четири који постоји и данас.

Острво је 1776. дошло под јурисдикцију Управе за јавно здравство (Magistrato alla Sanita) те је постао контролна тачка за све људе и робу која долази и одлази из Венеције бродом. Било је неколико случајева куге на два брода 1793., па је од тада острво претворен у карантин за оболеле од куге, односно у привремену изолациону станицу за болесне. Та је улога постала стална 1805. с прогласом Наполеона Бонапаре, а болница је затворена 1814.

Острво је за карантин поновно у функцији у 20 ом веку, но 1922. постојеће су зграде претворене у азил за ментално болесне и оне којима је потребна дугорочна нега. Постоје бројне гласине како су се тамо обављали експерименти лоботомијом на пацијентима. Лекара који их је обављао касније су наводно прогонили духови пацијената чије је животе уништио, а постоје записи о томе како је починио самоубиство бацивши се с болничког торња. Болница је напокон затворена 1968, а острво потпуно напуштено. Острво је неколико пута био истраживано у емисијама које се баве паранормалним појавама, а постало је и радња мрачне пољске новеле под именом “Јеси ли жив” у којима девојчица и дечак оболели од куге покушавају побећи с њега.