Светска здравствена организација је, после свега што је учинила за „онормаљење“ ЕЛЏИБИТИ ИЛ НЕ БИТИ идеологије, кренула да ублажава однос према педофилији. Није то настраност, јер настраности не постоје, него, ето, тако, склоност, која није ни опасна ако се „не реализује“. И не треба је нешто посебно лечити. Ко не верује, нека чита шта пишу хрватски лекари, запањени кретањем СЗО у правцу који се не може зауставити.(1) Чак је смишљен и нови појам – они нису педофили, него MAP-Minor Attracted People, људи које привлаче малолетници.(2)
Ако се томе дода да је у земљама Запада легализована еутаназија, понегде чак и деце(3), да већ причају о детабуизацији канибализма (4), онда је све јасно: светом, чији је Запад авангарда, манипулише шачица некрофила, који са собом у смрт желе да повуку човечанство, о чему говори Душан Ковачевић:“И сама чињеница да двадесет људи данас одлучује о судбини осам милијарди људи на планети, и да никоме није нешто посебно трагично да ће бити уништена цивилизација, и да сутра неко од тих који владају и држе атомско оружје може да полуди, а ниједан није био нормалан који је водио рат, ни Први, ни Други, ни касније ратове.“(5)
И још:“Прича са ратом у Украјини је катастрофална, а најкатастрофалније у њој је да се о могућем нуклеарном рату прича као о пијаном куму који пуца на свадби. Толика је опасност. Локални рат је кад ратују две земље, чим уђе трећа то више није то. У Украјини је на ивици да се умеша трећа и онда то иде по домино систему и више нема краја. Људи поприлично неозбиљно схватају опасност коју носи овај рат. Подсећа на сцену из “Андерграунда” када мајмун уђе у тенк и само један човек виче да је то мајмун, док тенк није разнео све.“(6)
Мајмун у тенку – то је то!
Професор Др Владимир Димитријевић
Рођен је у Чачку где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је на групи за Српски језик и књижевност са општом књижевношћу Филолошког факултета Универзитета у Београду са темом о есејистици Момчила Настасијевића.
Стални је сарадник часописа „Печат” у коме објављује књижевну критику, као и месечника „Геополитика”. Редован је учесник научних скупова о српским песницима које организује додељивање награде „Жичка хрисовуља” при Народној библиотеци у Краљеву. Велики број огледа објавио је у књижевној периодици и на интернету.