Безумно весеље у доба слома
Писмо директору Радио-телевизије Србије господину Милораду Вучелићу, генералном директору Радио-телевизије Србије
Поштовани господине директоре,
У нормалним приликама, када се догоди нека несрећа у руднику, на железници, авионска несрећа – расписује се дан свенародне жалости.
Наш народ у Српској Крајини задесила је несрећа без преседана. Стотине хиљада бескућника избезумљени лутају Босном; хиљаде је побијених између Глине и Двора на Уни, у Топуском и на Петровој Гори. Опкољено је на хиљаде цивила и српских бораца које немилосрдно уништавају; авиони гађају избеглице код Петровца, Приједора и других места. Јављају нам да је између Петровца и Бања Луке око седам стотина помрлих на путу, мртва деца по путевима, почињу епидемије…
С тугом констатујемо да се ваши програми не мењају: на спортским теренима се игра, по ресторанима и кафанама пије и пева до зоре, одјекује заглушујућа музика на сваком кораку.
Апелујемо на вашу савест, као и на савест свих грађана, без изузетка, да помогнете да ови тешки дани буду дани опште жалости и братске солидарности са мученичким народом Српске Крајине.
Ваша одговорност је огромна и пред Богом и пред историјом.
У нада да ћете бити на висини те одговорности, остајемо с поштовањем.
1. 9. 1995.
Патријарх Павле