Министарство унутрашњих послова саопштило је да је обезбедило посебан телефонски број за грађане којима блокадом саобраћаја неко ограничи слободу кретања и све их позвало да подносе пријаве позивом на 0800104103.
Опште је познато да су телефони МУП-а и свих управа полиције и полицијских станица доступни најширој јавности и свако ко се сматра угроженим или повређеним било чим, па и понашањем учесника уличних демонстрација, може да их користи. Увођење специјалних бројева у ову посебну сврху не може се разумети другачије него као поступак којим се жели нагласити посебна опасност актуелних грађанских протеста. Будући да нашој власти не пада на памет увођење специјалних телефона с позивом грађанима да пријављују на пример злоупотребе положаја, корупцију и слично, овакав потез делује сасвим лицемерно као некаква карикатура бриге за грађане и њихова права. И не би заслуживао пажњу кад не би био део низа ружних и опасних потеза власти поводом актуелних грађанских протеста.
Прави циљ свих тих потеза, па и специјалног телефона, је антагонизовање учесника протеста са другим грађанима, представљање демонстраната као некаквих опасних делинквената и застрашивање јавности. Томе служи и изјава министра полиције да ће полиција према учесницима протеста „применити насиље“. Насиље је и као термин и по својој суштини нешто што спада у категоријални апарат хулигана и мафије, не полиције. Што се полиције тиче, насиље је по дефиницији злоупотреба, она га не сме практиковати. Полиција, бар Закон о полицији тако каже, може само да примењује „средства принуде“ али и њих једино „ако на други начин не може извршити задатак“ а и тад „суздржано и сразмерно опасности“. Све то би министар морао да зна. Зато је врло забрињавајуће то што говори, а поготово то што је у бројним случајевима, поготово привођењем више учесника актуелних протеста без законом предвиђеног основа, полиција већ показала да те основне стандарде свог деловања не поштује. А власт је сигурно спремна да се о те стандарде и много грубље огреши. У уверењу да се то може чинити некажњено подржавају је тужилаштва и Сектор унутрашње контроле МУП-а који ни после годину и по дана „не могу да утврде“ идентитете оних припадника МУП-а који су, екстремно прекорачујући овлашћења, брутално злостављали грађане на улицама Београда и Новог Сада током грађанских протеста у јулу 2020.
У аморалном уверењу да је према неистомишљеницима допуштено све, па и њихова демонизација, најдаље је отишла премијерка Брнабић, која је себи дозволила да демонстранте назива фашистима, у чему су је следили и неки други истакнути представници власти.
Грађанска непослушност је феномен који се јавља у многим земљама, уз остало и као кршење закона у сврху указивања на велике неправде у другим законима, али ником не пада на памет бесмислица да то зове фашизмом. По накарадној логици Брнабић и следбеника, будући да су практиковали исте облике протеста као демонстранти на улицама градова Србије, фашисти су били и Ганди, Мендела и Мартин Лутер Кинг.
Актуелни мирни протести грађана немају, наравно, са фашизмом баш никакве везе. Право на мирна окупљања јемчи Устав, организатори их најављују и властима предлажу сарадњу да би обезбедили пролаз возилима којима је неопходан, попут амбулантних или ватрогасних кола.
Ако у актуелним догађањима нешто асоцира на фашизам то је на пример конвој службених аутомобила из којих искачу наводно спонтано окупљени маскирани грађани који моткама и чекићима (макар ови били и гумени како тврди Вучић) туку учеснике демонстрација. Или на пример евидентно благонаклон однос власти и одговарајућа медијска подршка наводно спонтано окупљеним грађанкама које најављују да ће ружичастом фарбом обележавати возила учесника демонстрација. Исто важи и за фабулозни специјални телефон за пријављивање „фашиста“ и позивање грађана да буду денунцијанти. Поготово што се унапред зна да ће то дати жељени резултат: ако се грађани не одазову у пожељном броју, одглумиће их ботови и свакако ће бити мноштво пријава као основ за покретање прекршајних поступака и кажњавања за кршење Закона о безбедности саобраћаја.
Примена силе и прекршајни поступци против учесника уличних протеста грађана због кршења саобраћајних прописа могу се формално представљати као легална реакција власти, али је то само привидно, а с обзиром да је реч о протестима који су буквално изнуђени, јер су грађани претходно користећи све начине институционалне борбе били омаловажавани и игнорисани – заправо се ради о кажњавању и застрашивању људи због учествовања у легитимном грађанском протесту.
С тим се мора престати.
Ако власт на мирне протесте грађана незадовољних начином доношења и садржином изузетно лоших закона као одговор има само застрашивање, насиље, лицемерни правни прогон и увредљиво бесмислено етикетирање, она је застрашујуће неодговорна, додатно антагонизује већ дубоко подељено друштво и води га у лако могуће сукобе са последицама које могу бити и несагледиво трагичне.
Родољуб Шабић