Порфирије и Фрањо
Да случајно не би било било какве дилеме а ценећи и супротно мишљење, мислим да је покојни папа Јован други, познатији као Војтила, био велики србомрзац. Како би рекао мој добри пријатељ из Црне Горе „ нико ме не може убједити да тако није“. Да не дужим са доказима, али само чињеница да је у његово време Степинац постао блажени је довољна, а има тога и много више и горе. Ако би нешто позитивно могло да се каже за покојног првог папу Словена је да је био из тврде конзервативне струје, изразито против абортуса, хомосексуалности …
Мени је била врло занимљива епизода када је чувени Дијего Марадона дошао да као узорни католик целива руку светог оца. То је био догађај за насловне стране свих светских медија, сусрела су се можда тада два најпознатија човека на планети. Марадона обучен у одело је како то приличи пољубио дрхтаву руку Војтилину. Неки дан касније смо сазнали од кардинала, десне руке и најближег сарадника папе, да Војтила Марадону није препознао јер не прати фудбал.
Савременик поменутог папе је био блаженопочивши патријарх српски Павле. Живот му је пре свега био посвећен молитви и богоугодном монашком животу. Оно што му је било слично Војтили да је због те посвећености Вери био неупознат са многим збивањима у свакодневном животу. Певачице, спикерке или глумци , а када су преко неких веза долазили да га виде, били су разочарани кад их патријарх није препознао јер није гледао њихове шоу програме или концерте, препричава се међу свештенством његово питање “славном” водитељу кич телевизије: “А ко си ти синко?”.
Данас имамо у Риму новог папу, а у Београду новог патријарха. Ситуација се за пар деценија потпуно наглавачке променила. Папа Фрањо се сликао са мексичким шеширом, жвакао лишће коке, ватрени је навијач аргентинске репрезентације, воли да испадне модеран и духовит у интервјуима, а са друге стране јако је толерантан према хомосексуалцима и опуштено говори о брачним разводима …
И ми смо имали среће да нам за патријарха дође модерни монах који од свих нас боље зна историју стране и домаће рок сцене, слуша и новокомповану народну музику, нарочито Шабана, препоручује нам филм о Томи који је „дотакао дно живота“, честита успех фудбалској репрезентацији … И он сушта супротност претходника Павла, грешно је и поредити их.
Питам се како ли ће се понашати неки будући римски папа или патријарх српски за неких тридесетак година, ако се наравно овај прогрес и у будућности настави. Боље да о томе не дајемо претпоставке.
Католици како хоће, али ако ми православни Срби нешто не променимо и нас и њих ће да прегазе као плитак поток следбеници мухамеданске вере и појешће нас као јато скакаваца зелену ливаду.
Предраг Вучинић
