Јасмина Лукач
Ми, доле потписани, данас не пружамо подршку само једном председничком кандидату.
Много више од тога, данас подржавамо једну политику, идеју и визију. Подржавамо тежак рад, резултате, јасан напредак. Дајемо свој глас за наду, за будућност и оне који долазе после нас. Одлучујемо се за мир, за пријатеље и отвореност. Свесни тога да држава није играчка коју можете дати сваком, да су нам данас, више него икада, потребни мудрост, и јасан план. Убеђени да су дела, а не празне речи, оно што се рачуна и оно што се памти, рачунајући да ни време за опасне експерименте, него за доказана решења. Ми, доле потписани, пружамо пуну подршку ономе који је у ову земљу вероватно више него било други и показао нам колико лепа и велика може да буде. Зато што дела говоре. Александар Вучић, председник Србије.
Испод овог текста стоји још „подржавам“ и линија да оставите име, презиме и потпис.
А ви сте, рецимо, наставник или професор, радите у некој државној установи, школском, здравственом или научном центру.
Вашу судбину на послу кроји баш директор или директорица која вам непосредно тражи потпис, особа за коју и ви, и сви, знају да нити је стручна нити кадра да буде руководилац.
Али која је рецимо блиска пријатељица супруге напредњака, оног који се слика по телевизијама, који је много добар са Вучићем још док су заједно били у опозицији, или још даље у прошлост, кад су заједно били радикали.
Претпостављате да ће овај текст бити надограђени апел 660 плус за Вучића са избора 2017, који је 2018. мутирао у хиљаду плус, а на овим изборима 2022. у вишеструко толико.
Шта можете да урадите? Чему да се надате?
Да будете равнодушни и потпишете, и скинете беду с врата?
Напорно сте радили цео живот, а они су опаки кад им се замерите. Директор или директорица ће то схватити као лични ударац, као да их лично спречавате да наставе своје лагодно битисање без зрна одговорности, баш као да су велика деца у земљи среће, у којој сте ви њихова послушна играчка.
Ипак вас пуштају да слободно и даље напорно радите и да се уздате у то да је добро што сте им уопште потребни, јер они презиру рад и радом стечено знање, а воле моћ и све што им је удељено по природном праву јачег.
Да будете храбри и доследни и да не потпишете? Ионако вам је беда стално на врату, увек сте на удару, јер се разликујете од њих, а они знају да се разликујете, да нисте уживалац моћи, као они што су. Да ћете свакако сносити последице, и да је погрешна процена да ће вас оставити на миру ако се намире још једном изборном победом. Да је то лажни и врло стресни мир, а да чиста савест исто као и физичко здравље нема цену.
Има и треће решење, иако делује нереално – да се нађе ослонац у другим људима, па куд пукло да пукне. Нека председнички кандидат опозиције већ једном узме политички процес у своје руке. Нека отвори свој кол-центар који за разлику од СНС-овог кол-центра не прави базу гласача, него базу скупљача потписа за Вучића, нека је учини јавном после избора и нека на њој преброји директоре и директорице.