Предавања Имрана Хосеина, не баве се самом појавом Лажног Месије, већ и његовим искушењима. Двадесет хиљада људи на Земљи могу нахранити 150 милијарди (?), а по статистици, у 2011-ој години била је једна милијарда гладних на Земљи. Значи сваки седми становник. Отуда, да би разумели символику Лажног Месије која је “ствар природе”, морамо упознати “природу ствари” правог Месије.
Ислам је по дефиницији покорност Богу, а Деџал или Лажни Месија (El-Mesih) је онај ко искушава људе по свету или дуњалуку. Он није страшна звер. Напротив, пријатан је и леп као и ђаво. Са њим је дошла идеологија која је избацила Створитеља из једначине стварања, а ту могућност нарушавања равнотеже у космосу ислам назива “фесад”, реч (чинити фесад).
Неоправдано, Месија се везује за јеврејска причу пророка Данила, која каже да ће он спасити Јевреје враћањем у Израел. То је Иса (аријски иша, Господар) или Исус, кога они не само да нису прихватили већ су га и убили. Зашто је Исус овде препознат као Месија? Зато, што је његова небеска природа оличење младог Сунца божијег, иконографски представљеног као Јагње Божије (Agnus Dei) на небу пролећне равнодневице, које се својом чистотом и непорочношћу жртвује, уклањајући сваки грех и чистећи шар земаљски.
Очигледно, да је прича о Месији спуштена “с неба на земљу”. У оној небеској причи, Месија је такође Спасилац, али читавог земаљског шара или дуњалука. Семантички, налази потврду у ариј. мешаја, у вези сазвежђа Ован, одакле је у српском језику реч “мешина” (тулум) од овчије коже. Символ овна је веома чест на стеговима барона (изворно заставника), јер, од његовог задаха беже злодуси. Реч (х)аџија, ходочасник, такође стоји у вези циклуса Године у точку Закона. Семантички је у вези ариј. аџа, знак Овна или име за точак Огња у улози креатора света, на којој се изворно заснива хаџилук.
У фигуративном смислу, Месија има значење “спасилац” јер је оличење сазвежђа Ован, које у пролеће о равнодневици доноси обнову природе, од које зависи опстанак на читавом шару земаљском. То значи, да Младо лето и мистеријски празник тока Остварења или обнове Природе претходи сазвежђу Ован. Коначно, баба Зима одлази у сазвежђу Ован, јер она је по митској символици време смрти, када Природа не рађа и не даје плодове.
Сазвежђе Ован, најављује ново Лето, а тиме и сваку божију благодет јер, без топлоте нема плодности ни живота. Зима коначно одлази, а Лето је рођено. Зато је, мисирски Амон (касније ра, Сунце), господар плодности и Нава, представљен са овнујском главом и роговима. Он је символ стваралачке моћи Овна о равнодневици и налази се у текстовима пирамида, међу најстаријим религиозним текстовима. Амонов свештеник у Теби, био је најважнија личност у држави од 14 века ст. ере.
Стари Сарбати су се чудили, како се величина божија може затворити у храм. Бога не можеш ставити у храм или кућу, па га не можеш ни видети, каже Имран Хосеин. Али, човек може наћи пут до божанског, само кад има светла у срцу. Ако кажеш уснама, да славиш Бога а срцем волиш дуњалук, немаш светла у срцу а Господ је светлост. Суштина духовности је виђење онога што не можеш видети.
Где ћеш онда наћи најученија човека, пита се Хосеин? Наћи ћеш га на граници, где се спајају два Океана. Једно је спољашњи океан знања, а друго унутрашњи океан сазнања. На њиховој граници станује тројни принцип, нама познат као знање, разумевање и примена.
Слободан М. Филиповић