Ево једне, да је назовем анегдоте из мога живота у далекој Аустралији. Седимо тако нас неколико Срба уз пиво у кафани и коментаришемо то што су се посвађала два истакнута Србина из заједнице. Један је онда закључио да је најбоље да их поп Чеда помири, а одмах је други додао да не верује да Чеда то може, па му је предлагач одговорио: ” Е, Чеда је венч(а)о мртвог чевека, а да неће ове да помири” и на тај убедљиви аргумент се сви сложе да је о Чеда прави човек за тај задатак. Касније сам сазнао о чему се ради. Један наш Србин је изненада умро, а није био венчан са дугогодишњом партнерком, па сад ова није могла да наследи кућу. Онда се ту нашао спасилац о Чеда који је средио црквени документ венчања, или како овај наш прост народ рече “венчо мртвог човека”, хлала Богу да се све срећно завршило и за неутешну удовицу, а уз вајдицу и за духовника.
Сличан пример имамо и овде у отаџбини јер се догодило да неко, и то не било ко него главом и брадом (ћосав је, али нема везе) председник Републике Србије Александар Вучић дао отказ пет година мртвом човеку. Док се Чеди може узети као олакшавајућа околност да је мртвац још ипак био свеж, у случају Председника је ипак другачије.
Указом од 17. јануара 2022. године Председник Републике Александар Вучић с.р. (својеручно) доноси УКАЗ о опозиву са дужности амбасадора Оливера Потежице, а који ће бити објављен у Службеном гласнику Републике Србије, а све на основу члана 112. став 1 тачка 5 Устава Републике Србије.
Покојни, а сада и смењени амбасадор Оливер Потежица погинуо је у мају 2017. године у тешкој саобраћајној несрећи у Тунису, оставио је супругу и петоро деце.
Како сазнајемо из добро обавештених извора Председник се спрема и да смени министра Тасовца, а можда и министра војске генерала Кадијевића, а све на основу члана 112. став 1 тачка 5 Устава Републике Србије, па јесмо ли правна држава или нисмо.
