Пупин – скpивена историја

Најкраће могуће објашњење ко је био Михаило Пупин даје свезнајућа Википедија:

Српски и амерички научник, проналазач, професор на Универзитету Колумбија почасни конзул Србије у САД, један од оснивача и дугогодишњи председник Српског народног савеза у Америци, добитник Пулицерове награде (1924) за аутобиографско дело „Са пашњака до научењака“.

Поводом обележавања 160 година од рођења Пупина тадашњи патријарх српски Иринеј је у пригодној беседи у Храму Светог Саве рекао:

“Ове године обележавамо 160 година од рођења Михајла Пупина, научника који је одњихан у светосавском духу и захваљујући коме је кроз живот ходио ,,са два пара очију”, како га је, још у детињству, саветовала мајка му Олимпијада, за коју се слободно може рећи да је била друга Ана, односно Анастасија – мајка Светога Саве”.

Биографије чувеног научника које су доступне, па успут и бедеда Његове светости патријарха српског сведоче колико је стварно, а не умишљено постојање “скривене историје” код српског народа или простије речено колико нас лажу са свих страна и академици и црква и научна заједница.

Оно што пре свега треба истаћи код Михајла Пупина је да је био највећи добротвор у историји српског народа. Друго, не мање важно да је био највише рангирани и у свету најутицајнији слободни зидар (масон) српског порекла икада.

Пупинов гроб се налази на гробљу Вулдаун у Бронксу држава Њујорк. То је мала камена плоча на којој пише „Husband Mihajlo Pupin 1854 1935“, (Супруг Михајло Пупин 1854 1935), а гроб се налази у делу гробља о коме се сахрањују и о коме брину амерички масони. И како прозбори патријарх, мајка Олимпијада га је учила светом православљу као друга Анастасија мајка Светог Саве, а њен тако “одњихан” и васпитан син нема крст на гробу.

Историчари спрске масонерије тврде да је Пупин на известан начин као масон био бојкотован и од државе Југославије, а и од Српске православне цркве, иако је својим новцем (25.600 долара) помогао да се подигне српски манастир Свети Сава у Либертивилу. Пупинов гроб дуго нико од представника дражве и цркве није посећивао. Уз Пупинов гроб, на масонској парцели прилично удаљеној од прилаза, сахрањена је и његова супруга Катарина Сара Пупин, рођена Џексон. Десно су сахрањени њихова кћи Барбара и зет Смит, њујоршки адвокат. Ови гробови ничим нису обележени, али су подаци о томе ко овде почива убележени у гробљанском плану.

“Михајло Пупин је био истраживач Светлости. А она је симбол Братства слободних зидара. По својој вољи је сахрањен на масонском гробљу, што довољно сведочи о томе да је био слободни зидар” изјавио је велики познавалав Пупина професор Главашки.

Пупин је био члан око 30 светских академија наука и члан многих елитних клубова. Са сигурношћу се зна да је био и члан “Твајлајт клуба”. Чланови овог клуба, сходно називу организације, имали су своје састанке у зору. Овај клуб основао је 1870. британски филозоф Херберт Спенсер. У њега су касније, између осталих, ушли и писац Артур Конан Дојл, председници САД Келвин Кели и Теодор Рузвелт, затим пословни људи као Карнегиј, био је ту и Марк Твен, као и Ралф Емерсон.

Из масонског живота Михајла Пупина у јавности нема званичних података. Међу браћом масонима распрострањена је прича да је био и члан Велике ложе у Вашингтону заједно са председником САД Вилсоном и да је на њега као масон највећег 33 степена веома утицао на кројење граница на Балкану после Великог рата.

Пупинов савременик је био и чувени српски сликар Паја Јовановић, а који је док је био на студијама уметности у Бечу ушао у братство Слободних зидара. Њему као млађем и ниже рангираном масону Михајло Пупин који је дошао до највишег степена и највећег признања је био узор и идол. Зато је одлучио да га као брата, а не научника, овековечи на својој најпознатијој слици “Сеоба Срба”. Лик Србина који иде испред патријарха и српског народа је лик Михајла Пупина, а чији је портрет раније Паја Јовановић већ усликао.

Паја Јовановић као човек веома привржен слободнозидарској идеји је јаснио желео овим да пренесе свој став да су масони ти који би требали да воде, односно да буду испред српског народа.

Нажалост пример Михајла Пупина није једини у српској историји у коме нам се чињенице прећуткују, а неке измишљене приче сервирају као истина. Надамо се да ће неке будуће генерације научника да буду храбрије и поштеније па да ће нам донети праву истину о Лепенском виру, Александру Великом, Немањи, Вуку Бранковићу, регенту Александру, Јосипу Брозу јер историја је “мајка мудрости и најбоља учитељица живота”.

Предраг Вучинић