Мурал са мртвачком главом Вагнерове групе који је потписала екстремистичка група појавио се на зиду у Београду.
Guy Delauney
Руски новински видео у којем се тврди да приказује српске добровољце како се обучавају да се боре заједно са руским трупама у Украјини изазвао је гнев у Србији, разоткривајући њен сложен однос са Москвом.
Руска група плаћеника Вагнер снимила је видео снимке на српском језику како би подстакла регрутацију за рат.
Председник Србије Александар Вучић љутито је реаговао на националној телевизији : „Зашто ви из Вагнера зовете било кога из Србије када знате да је то против наших правила?”.
Критичари често оптужују Србију да даје предност свом дугогодишњем пријатељству са Русијом у односу на амбицију да се придружи ЕУ. Али оно што се појавило последњих дана у Београду говори да слика није тако црно-бела.
Наговештавајући мање него ружичасте односе са Москвом, председник Вучић је рекао да Србија не само да је „неутрална” по питању рата у Украјини, већ да није разговарао са руским председником Владимиром Путином „много месеци”.
Незаконито је да Срби учествују у сукобима у иностранству. Чини се да број укључених српских регрута није значајан. Неки су се борили заједно са руским снагама у Украјини 2014. године, али не уз било какву званичну подршку.
Наиме, српски судови осудили су више од двадесетак људи за учешће у „борбама на страним ратиштима“.
Адвокат из Београда и антиратне групе поднеле су у четвртак кривичне пријаве против руског амбасадора, као и шефа Државне безбедносно-информативне агенције (БИА) Србије због наводног регрутовања Срба за Вагнерову групу.
У Београду, где су провокативни мурали веома чести, амблем Вагнерове смрти појавио се на зиду у центру града прошле недеље. Потписале су га Народне патроле, екстремно десничарска организација која је раније организовала проруске скупове. Председник Србије Александар Вучић ове недеље је јасно ставио до знања да је путања његове земље ка Западу. Ниједна од мејнстрим политичких партија није чак ни наговестила подршку инвазији на Украјину.
Заиста, Србија је доследно гласала за резолуције у Уједињеним нацијама које осуђују руску агресију.
Председник Вучић је ове недеље кристално јасно изнео став Београда: „За нас је Крим Украјина, Донбас је Украјина и тако ће и остати“.
Тај став није био довољан да импресионира Европски парламент, јер је Србија више пута одбијала да уведе санкције Русији.
Европски посланици су по други пут усвојили резолуцију којом се позива на обуставу преговора о чланству док Србија не пристане на санкције.
Све док је ЕУ показивала мало ентузијазма за проширење блока на земље Западног Балкана, за Србију је било логично да одржава пријатељске везе са Москвом.
Подсетио је Брисел да Београд има друге опције. Јефтине испоруке гаса, већинско власништво Гаспрома над српском нафтном компанијом НИС и руско одбијање да призна независност Косова били су практични разлози да останемо у добрим односима.
Али инвазија на Украјину је променила перцепције. Београд није био импресиониран када је председник Путин указао на једнострано проглашење независности Косова као на оправдање за признавање независности подручја окупиране источне Украјине.
У међувремену, Брисел је са закашњењем схватио да његова суздржаност према Западном Балкану оставља простор Москви да се меша. Преговори о приступању Албаније и Северне Македоније брзо су деблокирани а Босна је добила статус кандидата.
Дакле, ако је председник Србије чекао тренутак да се одлучно окрене ка Западу, можда је тек стигао.
Он је упозоравао на “веома тешке” разговоре са специјалним изасланицима ЕУ и САД – и каже да ће се током викенда обратити Србима како би им рекао “шта се тражи и очекује од Србије у вези са Косовом и санкцијама Русији”.
Господин Вучић је раније давао сличне примедбе – а да се никада није обавезао на велику промену политике. Али ове недеље је још једном поновио да је путања Србије ка Западу.
„Знам да је ЕУ наш пут“, рекао је за Блумберг . „Других путева нема.